„Ка љубави“је целовечерњи перформанс за сопран, клавир, електронику и видео. Седам сцена се заснива на љубавној лирици савремених српских песника (Жељко Мијановић, Љубинко Томановић, Ана Ристовић), а упоредо се прате прате два феномена: са једне стране пролазност и трајање, а са друге три временске димензије – прошлост, садашњост и будућност. Стих Ане Ристовић „у свету умирања, неко рађање се увек дешава“је својеврсни лајт мотив циклуса, те самим тим најављује оптимистичан исход у потрази за љубављу. 

Учесници  су Мина Ковач Марковић, сопран, Душан Марковић, клавир,Татјана Милошевић, композиторка,Марко Ђурић, редитељ, Олга Маркалова, дизајн.

Пројекат је подржао Сокој из Фонда за кулутрна давања.

Среда, 24. април у 20 часова, Дом културе Студентски град.

Улаз је слободан.