Сокој константно ради на унапређењу положаја наших музичких аутора

Са Срећком Барбарићем, директором Сектора за документацију и расподелу Сокоја разговарао је Владимир Ђурић.

Разговoр је објављен на  веб порталу Српска економија

https://srpskaekonomija.rs/interviju/10/1//clanak/1406

На конференцији CISAC-a,, Међународне конфедерације друштава аутора и композитора, која је у децембру одржана у Будимпешти, учествовао је и Сокој, организација за колективно остваривање музичких ауторских права у Србији. Делегацију Сокоја у којој је био и Павле Павичић, шеф Службе за међународне правне послове, предводио је Срећко Барбарић, директор Сектора за документацију и расподелу Сокоја.

–               Централна тема овогодишње конференције била је разматрање последица пандемије на колективно остваривање права, односно какви су били резултати у погледу наплате ауторске накнаде за време трајања пандемије. Глобална слика показује да ниво прикупљене ауторске накнаде у 2021. још увек није достигао ниво пре пандемије, али је остварен пораст у односу на 2020. годину. Највећи пад био је код јавног извођења и саопштавања, односно концерата и угоститељских објеката. У Србији наплаћена ауторска накнада у овим категоријама нема толико велики удео у укупној наплати, тако да је Сокој период пандемије лакше пребродио. Такође, у Србији није био тотални „lockdown“ као што је био у већини земаља Европе, па су угоститељски објекти ипак у одређеном периоду дана радили. У међувремену, приходи од других видова коришћења су порасли, па је то амортизовало пад прикупљене ауторске накнаде у категоријама јавног саопштавања и јавног извођења музике – објашњава Барбарић.

Недавно су колективна друштва са простора бивше СФРЈ, потписала „Споразум о примени расподеле удела на музичким делима чланова више организација“ (Охридски споразум). Овај Споразум се ослања на документе које је израдила међународна радна група коју је формирао CISAC, а којом је председавао Барбарић. Циљ ове групе био је да усагласи разлике које постоје у процентуалној подели ауторских удела између коаутора једног музичког дела, ако су чланови различитих друштава.

–               Колективно остваривање музичких ауторских права функционише јако дуго у свету, а на нашим просторима отпочело је тридесетих година 20. века. У свом функционисању, цео систем је трпео многе промене и прилагођавања у зависности од доминантних начина искоришћавања ауторских дела. Тако су “механичка права” (упрошћено речено – накнада од продаје физичких носача звука – плоча, касета, ЦД-ова и др.) била доминантан извор ауторских хонорара, а данас готово и да не постоји. Последњих година, дигитални сервиси су постали главни начин коришћења музике. Традиционални начин колективног остваривања права, који је значио да у свакој земљи постоји по једна организација која наплаћује и расподељује ауторску накнаду, како за домаће тако и за стране ауторе, на дигиталним сервисима је у највећем броју земаља замењен ’’мултитериторијалним дозволама’’ То практично значи да нпр. од Јутјуба на територији целе Европе, Сокој директно наплаћује коришћење музике аутора из Србије, док за нпр. емитовање наше музике, наплату вршу немачко друштво, које исту прослеђује Сокоју на основу реципрочног уговора. Наравно, важи и обрнуто односно да на територији Србије, за музику немачких аутора на Јутјубу, накнаду наплаћује директно немачка организација за колективно остваривање.

Мултитериторијални модел наплате ауторске накнаде, поставио је нове изазове, али један од проблема који је, по речима нашег саговорника, у великој мери погодио друштва из окружења, јесте наплата и расподела „мешовитих дела“, о којима је Барбарић први пут причао 2016. године на Регионалном састанку у Београду.

–               Имали смо проблем што дигитални сервиси не врше исплату ауторске накнаде уколико постоји било какав конфликт на делу у погледу удела. Наиме, свако друштво има свој Правилник о расподели којим је дефинисана подразумевана шема удела на делу између коаутора, уколико нису другачије уговорили. Тако је у Србији дефинисано да композитор има 75 посто удела на делу, а текстописац 25 посто. У Хрватској композитору припада 65 посто, а текстописцу 35 посто. Проблем настаје када су неку нумеру заједнички створили аутори из различитих друштава, на пример композитор из Србије и текстописац из Хрватске. У том случају композитор из Србије тражи својих 75 посто, а текстописац из Хрватске својих 35 посто. У том случају добијамо 110 посто и дигитални сервиси то препознају као конфликт и обустављају плаћање за таква дела. Наравно, ту није стварни конфликт у ауторству већ је конфликт који произилази због одсуства општег правила у тим случајевима односно регулативе. Највећи број таквих случајева јавља се код аутора из Србије и Хрватске, потом и осталих друштава региона. Наведени проблем сам презентовао и на Пословно-техничком комитету CISAC (Bussines Technical Committee ) 2019. године у Ници, када је изгласано да се формира Радна група која ће предложити могућа решење проблема.

Радну групу су, поред Барбарића, чинили стручњаци за документацију и расподелу из Француске, Грчке, Хрватске и Словеније. Поред вођења ове Радне групе, Барбарић је и стални члан CISAC-овог Пословно-техничком подкомитета.

–               У Радној групи смо анализирали колико је проблем присутан у разним друштвима и да ли је неко већ прописао нека интерна решења. Након годину дана, израдили смо документ „Best Practice Default Share Splits in Mixed Works“ који дефинише кораке у решавању проблема удела на мешовитим делима и који је касније одобрио Пословно-технички комитет CISAC-a. Наравно, тешко је предвидети све ситуације, али је најважније да је заједница идентификовала проблем и пронашла решење.  Задовољан сам што је ово решење већ нашло своју примену кроз Охридски споразум и што је отпочео процес регионалног усклађивања података, који ће повећати хонораре наших чланова – каже на крају разговора Срећко Барбарић.