Сокој - Организација музичких аутора Србије
У Београду је, у суботу 15. маја, у 90. години преминуо Ђорђе Марјановић, једна од највећих звезда југословенске и српске забавне музике.
Рођен у Кучеву 1931. године, гимназију је завршио у Пожаревцу, а у Београду је студирао на Фармацеутском факултету. Први пут је запевао на аудицији певача које је организовало Удружење џезиста Србије, а после тога почео је да пева по забавама у Београду.
Преломни тренутак у његовој каријери десио се крајем 1950-их када га је шеф једног оркестра позвао да на једном наступу пева у паузама између два блока песама. Његово појављивање на телевизији са песмом „Звиждук у осам“ одмах се претворило у опште одушевљење. Он је био први певач забавне музике на простору Југославије који није само стајао за микрофоном већ је падао на колена, ваљао се по поду, плакао, бацао сако у публику.
Прва ЛП плоча Ђорђа Марјановића Музика за игру појавила се у продаји на његов рођендан, 30. октобра 1959. године. Плоча је продата у 11.000 примерака, у време кад у Југославији није било више од 20.000 грамофона.Друга ЛП плоча, под називом Мустафа објављена је 1962. године. Омоте за обе плоче обликовао је истакнути српски дизајнер Љубомир Павићевић Фис. 1960. године са песмама Песма разносача млека и Продавач новина учествовао је на фестивалу у Опатији и освојио три награде.
На такмичењу Златни микрофон 1961. године у Дому синдиката, по мишљењу публике неправедно му је одузето прво место и незадовољни „Ђокисти“ су на тргу Маркса и Енгелса (данас Николе Пашића) направили демонстрације и уличне нереде, тако да је милиција морала да интервенише. Да би некако смирио разбеснелу масу, Ђорђе се попео на кров аутомобила и одатле певао својим обожаваоцима.
Године 1963. започиње своју каријеру у СССР-у, чија га је публика прихватила од првог тренутка. О његовој популарности у СССР-у најбоље говори податак да је на стадиону “Лењин” имао петнаест узастопних концерата певајући сваке вечери пред петнаестак хиљада људи.
Учествовао је на готово свим југословенским фестивалима забавне музике – Београдско пролеће, Ваш шлагер сезоне, Фестивал Опатија, Песма лета, Сплитски фестивал, Загребачки фестивал, као и неколико пута на југословенском избору за Песму Евровизије.
Опростио се од музичке публике и публике уопште 31. маја 2004. концертом у центру Сава.
Јуна 2016. године, на одушевљење бројне публике, појавио се на фестивалу Песма лета у Смедереву и на плејбек извео песме Звиждук у осам, Романа и Никад није касно.
На Беовизији 2009. је наступио заједно са Оскаром и саставом Бјути квинс у песми Суперстар Огњена Амиџића, Владимира Граића и Саше Милошевића Марета.
Сокој већ 70 година заступа права аутора музике, аутора текста, аутора аранжмана музике и других носилаца ауторских права на музичким делима свих жанрова, са речима и без речи.
