Две године одлаган, јубиларни, слављенички концерт ЈУ групе, најзад је одржан, уз велико одушевљење присутне публике. Таш, право место за одржавање оваквих концерата, био је препун, а у публици је било поштовалаца овог бенда од чини се 8, па до 88 година. Грмљавина звука и светлосне муње преплавиле су простор и просто растерале кишу, која је у неколико махова почињала да пада. Али стари, добри, изворни рок, који више не можемо тако често да слушамо, опет је победио.

Старије је вратио у неке лепше дане, до оних када је ЈУ група почињала, а оне најмлађе је приближио једном посебном сазвежђу хармонија, деоница и поезије правог рока.

Можда је зато избор гостију и пао на оне који су, у свом овом претходном времену, били кадри да остану верни року и махом не попусте пред многим искушењима које је нека нова мода у музици стално стављала пред њих.

Врцале су емоције на овом концерту, на све стране: и са бине ка публици и од публике назад. А оно што се догађало између самих актера, била је поезија врхунског извођачког умећа, испреплетаног у везу одличних композиција, текстова и аранжмана, које је ЈУ група неговала свих претходних година свог педесетдвогодишњег трајања.

А шта тек рећи за слављенике, времешне скоро осамдесетогодишњаке, који су на бини и пруженом енергијом личили на оне младиће који су све ово и почели. И беспрекорно, уз помоћ својих гостију, оснажени члановима своје породице и освежени младјим снагама, одсвирали и отпевали концерт од преко три сата.

Ко није присуствовао, пропустио је много, једну ванвременску експлозију и ватромет рока.