Са великим жаљењем примили смо вест да је преминуо наш истакнути члан Борисав Бора Ђорђевић – Бора Чорба.

Бора Чорба је један од најпознатијих музичара српске и југословенске рок сцене, са великим бројем обожаватеља, као и упечатљива и утицајна јавна личност.

Рођен је 1952. у Чачку.  Ђорђевић је био главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978. године. Пре тога је био члан музичких група Сунцокрет и Рани мраз.

Половином седамдесетих Ђорђевић је објављивао песме и са саставима Хајдук Станко и јатаци, Здраво и СОС, из ког је касније настала Рибља чорба, развијајући се као аутор стихова и музике.

Написао је, између осталог, стихове за песму “Продужи даље” Здравка Чолића, на музику Корнелија Ковача (1942-2022), каснијег продуцента Рибље чорбе.

Са акустичарским саставом Сунцокрет објавио је неколико синглова и један албум “Моје бубе” (1977), а када нису хтели да сниме његову песму “Лутка са насловне стране”, накратко је прешао у Рани мраз, у коме је био Ђорђе Балашевић (1953-2021).

Ђорђевић је основао рок групу Рибља чорба 15. августа 1978. године са члановима СОС-а басистом Мишом Алексићем (1953-2020), гитаристом Рајком Којићем (1956-1997) и бубњарем Мирославом Вицком Милатовићем, а мало касније им се придружио и други гитариста Момчило Бајагић Бајага.

Рибља чорба је крајем 1978. године објавила чувени сингл са песмом “Лутка са насловне стране”, која је постала једна од њихових најпопуларнијих песама и заштитни знак бенда и Ђорђевића.

Предвођена Ђорђевићем, Рибља чорба је ушла међу најпопуларније саставе Југославије већ са деби албумом “Кост у грлу” (1979), а статус је учврстила “Поквареном маштом и прљавим страстима” (1981) и “Мртвом природом” (1981).

Свирачку зрелост и несвакидашњу популарност Рибље чорбе, али и певачке способности, харизму и духовитост Ђорђевића најбоље документује живи албум “У име народа” (1982). Велики југословенски хитови су постале Чорбине песме као што су “Остани ђубре до краја”, “Немој срећо немој данас”, “Волим, волим, волим жене”, “Нећу да испаднем животиња”, “Добро јутро” и бројне друге. Због провокативних стихова етикету за шунд је добио албум “Вечерас вас забављају музичари који пију” (1984), док је са следеће “Истине” (1985) морала отпасти политички интонирана песма “Снаге опозиције”.

На том албуму се нашла једна од најлепших и најпотреснијих Ђорђевићевих песама “Погледај дом свој, анђеле”, за коју је написао и музику, а постала је заштитни знак Чорбе и обавезно је извођена на концертима бенда наредних деценија.

Ђорђевић је наставио са жестоким политичким порукама у песмама попут “Ја ћу да певам” и “Ту нема Бога, нема правде” са “Осмог нервног слома” (1986) и “Члан мафије” на “Уједу за душу” (1987). Истовремено је умео да буде духовит у хитовима као што су “Амстердам”, “Немој да идеш мојом улицом”, “Свирао је Дејвид Боуви” и “Авиону сломићу ти крила”, али и да напише дирљиве љубавне или животно потресне песме попут “Проклето сам”, “Сутра ме пробуди”, “Када падне ноћ”, “Да то сам ја” и “Напољу”.

Ђорђевић је наставио да се бави актуелним политићким темама и у освит краја Југославије, у песмама какве су “Тито је ваш”, “Ал Капоне” и “Жикица Јовановић Шпанац”, а потом и у време ратова и санкција објављеном албуму “Лабудова песма” (1992), где је и песма “Рат је завршен”. Почетком ратних деведесетих Ђорђевић је написао стихове за песму “Е мој друже загребачки” книнског састава Минђушари, а певао је са фолк певачем Бајом Малим Книнџом у “Ћути, ћути ујко”.

За пројекат “С оне стране дуге” (1992) написао је стихове и музику за “Децу ти нећу опростити”, која се нашла и на његовом самосталном албуму “Њихови дани” (1996), на којој је критички певао о брачном пару Милошевић у песми “Баба Јула”.

Ђорђевић је наредних деценија наставио да води Рибљу чорбу која је редовно објављивала албуме, а последњи је био “Да тебе није” (2019), док је снимљен али не и објављен албум радног назива “Дансе Мацабре”. Изузетно плодан стваралац, Ђорђевић је написао стихове за неколико стотина песама, од које су неки рађени за извођаче какви су Мики Јевремовић (1941-2017), Маја Оџаклијевска, Бисера Велетанлић, Оливер Мандић, Генерација 5, Дејан Цукић, Легенде и бројни други.

Гостовао је Бијелом дугмету у песми ” Peduculis Pubis “, а са Арсеном Дедићем (1938-2015) и Зораном Предином је и концертно сарађивао.

Ђорђевић је објавио неколико књига песама, попут “Равнодушан према плачу” (1985) и “Хеј Словени” (1987), од којих је “Шта је песник хтео да каже” (2011) имала и аутобиографску прозну основу.

(извор Танјуг)

У име свих чланова Сокоја, породици, пријатељима и сарадницима изражавамо најдубље саучешће.

Бора Ђорђевић ће бити сахрањен у суботу, 07. септембра на Градском гробљу у Чачку. Опело ће бити служено у 14 сати, а сахрана у 14:30.