Музика поседује моћ да покрене људе, да их насмеје, растужи, наведе да се облаче, мисле и понашају на одређен начин. Још су антички филозофи сматрали да су музика и музичко образовање снажније оруђе од било ког другог, зато што ритам и хармонија продиру до дна душе. Питагорејци су указивали да постоји јасна веза између математике и музике, као и повезаност структуре музике са структуром космоса, док је у старогрчким драмама и еповима музика средство снажног утицаја на емотивно стање слушаоца.

Савремени експерти потврђују да се људи заиста понашају другачије зависно од тога којој врсти музике су били изложени. Сва ова сазнања у савременом друштву добијају једно ново рухо.

У проналажењу начина да анимирају купце, експерти из области маркетинга су све домишљатији. Некада нисмо ни свесни на које нас све начине убеђују да купимо неки производ. Добро познати и лако уочљиви трикови постају све мање утицајни, а они латентни све ефектнији. Ако цена, квалитет и реклама закажу, у бутику, хипермаркету или најближој продавници ће вас сачекати нов продавачки трик – пријатна музика.

Истраживања показују да музика појачава наш апетит за куповином, а ако је наша омиљена, делује као прави опијум. Она делује на део мозга који прима и прерађује информације добијене преко чула, тако да се под утицајем лаганих и пријатних мелодија смањује лучење хормона стреса а повећава лучење природних аналгетик, ендорфина – хормона среће. Што је јача и бржа, то и ми све више и брже купујемо.

Психолози тврде да је овај маркетиншки трик начин манипулације нашим расположењем, чија је сврха да куповину учини што мање рационалном, а што више импулсивном реакцијом. Људи се једноставно опусте и осећају пријатније када слушају музику. Због тога често забораве због чега су дошли у радњу и у таквом стању много се лакше опредељују за куповину нечега што нису планирали.

Иако је до пре неколико година музика била реткост у београдским радњама, данас је готово незамислива куповина без музике. Она утиче на то шта ћете, колико и којом брзином куповати, а највећи утицај има на популацију до двадесет пет година. Психолози истичу да су веселе нумере лаганог темпа најбоља подлога за куповину, јер опуштају и успоравају купце, чиме их задржавају у радњи и повећавају њихово стрпљење. Међутим, нема свака музика исти ефекат. Од делатности и особина купаца највише зависи утицај музике на понашање потрошача.

Једно од првих истраживања комерцијалног ефекта музике спроведено је још 1982. године у Америци. Резултати до којих се том приликом дошло, први пут су јасно указали на могућност коришћења музике за анимирање купаца. Продаја у радњи у којој је свирала музика порасла је за чак 28 одсто.

Како би утврдили која музика највише одговара одређеној врсти продаје, средином прошле године у Сједињеним државама направљена је студија која је обухватила четири велика малопродајна ланца у Детроиту, Даласу, Лос Анђелесу и Лас Вегасу. Тако се спора, опуштајућа музика препоручује књижарама, антикварницама и радњама које продају драгоцену робу, јер ће се уз такве ритмове посетиоци најдуже задржати и имати највише стрпљења за колекцију која се нуди. Класична музика која подстиче осећај елеганције и стила побољшаће продају квалитетног пића и хране, као и елегантне одеће, те би највише одговарала отменим ресторанима и продавницама ексклузивних модних брендова. Брза и енергична музика се, пак, највише допада младим потрошачима и користи се највише у продавницама спортских, лежернијих и атрактивних колекција. Музика из филмова за децу била би идеална за продавнице играчака и дечје гардеробе.

Власници тржних центара у западној Европи толико обраћају пажњу на атмосферу у својим објектима да је запошљавање професионалних ди-џејева постало уобичајено. И ту није крај. Музику ће прилагођавати муштеријама, тако да ће бржи ритмови доминирати у периодима када су млади најчешћи посетиоци, док ће по завршетку уобичајеног радног времена музика изгубити оштрину и прилагодити се нешто старијим купцима. Доказано је и да људи воле темпо у распону од 70 до 100 тактова у минути, што је просечан распон откуцаја срца у истом периоду. У северноамеричким маркетима испитивана је и веза музика одређених земаља са продајом производа из тих земаља. Када је у маркетима у којима се продају немачка и француска вина један период пуштана само немачка музика, продаја вина из те земље драстично је порасла. Затим је, у наредном периоду, немачку заменила француска музика драстично мењајући проценат продаје у корист француских вина.

Пословним људима се и те како свиђају потенцијали које музика пружа. Добро познато правило је да се не продаје само производ, него и услуге због којих су купци спремни да плате више. Музика, нарочито у комбинацији са оригиналним распоредом боја и мириса, употпуниће ваш доживљај куповине за који ћете морати да издвојите и који динар више. Међутим, и највећи број муштерија истиче да им музика много више прија од напорних продаваца који хвале своју робу. Атмосфера је боља, а сама куповина постаје динамичнија и потпунија. Ипак, судећи по све већој пажњи која се поклања музици, ако нисте кренули у куповину, припазите шта слушате.