Обележен Дан Сокоја – 73. године рада Организације музичких аутора Србије

У петак, 10. фебруара обележен је Дан Сокоја на свечаности у простору “Опенспаце Безистан”.  Прослави поводом 73. године рада Организације музичких аутора Србије, присуствовали су чланови управљачких органа овог удружења као и бројни гости и партнери. Медју гостима били су представници Министарства правде, Завода за интелектуалну својину, ОФПС, ПИ, Удружења композитора Србије, Удружења џез, забавне и рок музике, бројних медијских кућа са којима Сокој успешно послује већ годинама. 

Присутнима су се обратили директор Сокоја, Дејан Манојловић као и председник Управног одбора, Никола Чутурило. Манојловић је истакао да је Организација музичких аутора Србије, протекле године одлично пословала и да је ушла у низ реконструкција, од реновирања зграде до новог информационог система. Никола Чутурило је рекао да му је жеља да за време његовог мандата, са осталим колегама, учини све што је неопходно да Сокој буде транспарентна и ефикасна организација за колективно остваривање права музичких аутора, која ради у корист свих својих чланова. Посебно је истакнут Фонд за културна давања из кога су финансирани бројни музички пројекти 2022.године. Мали филм подсетио је присутне на знамените колеге композиторе, текстописце и аранжере који су преминули протекле године.

Одмах после Другог светског рата, 1945. године , конституисана су три удружења композитора – Србије, Хрватске и Словеније а нешто касније и Македоније. Већ 1946. године одржана је конференција на којој је постигнут споразум о изгледу будућег савеза, који би тежио развијању југословенске музике у земљи и њеној промоцији у иностранству, као и регулисању ауторског права. Тако је Први конгрес композитора и музичких писаца Југославије који је одржан 12. и 13. фебруара 1950. у Београду у свечаној сали Музичке школе “Станковић”, постао оснивачки конгрес Сокоја. Забележено је да је Конгресу присуствовало 120 делегата композитора из свих републичких удружења, као и гости и заинтересовани посматрачи из културних, научних и просветних институција. Ова организација је током протеклих седам деценија претрпела многобројне трансформација које су везане за метаморфозу друштвеног и државног уређења земље у којој је она функционисала – Југославије, а затим Србије. Данас је заштита ауторских права доминантан аспект у раду Сокоја. Али, различите активности и манифестације које је Сокој иницирао, подржавао или у њима учествовао, осликавају стратегију његовог деловања на пољу културне политике и његов значај у стварању повољног окружења за музичко стваралаштво у различитим жанровским сферама.