Obeležen Dan Sokoja – 73. godine rada Organizacije muzičkih autora Srbije

U petak, 10. februara obeležen je Dan Sokoja na svečanosti u prostoru “Openspace Bezistan”.  Proslavi povodom 73. godine rada Organizacije muzičkih autora Srbije, prisustvovali su članovi upravljačkih organa ovog udruženja kao i brojni gosti i partneri. Medju gostima bili su predstavnici Ministarstva pravde, Zavoda za intelektualnu svojinu, OFPS, PI, Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja džez, zabavne i rok muzike, brojnih medijskih kuća sa kojima Sokoj uspešno posluje već godinama. 

Prisutnima su se obratili direktor Sokoja, Dejan Manojlović kao i predsednik Upravnog odbora, Nikola Čuturilo. Manojlović je istakao da je Organizacija muzičkih autora Srbije, protekle godine odlično poslovala i da je ušla u niz rekonstrukcija, od renoviranja zgrade do novog informacionog sistema. Nikola Čuturilo je rekao da mu je želja da za vreme njegovog mandata, sa ostalim kolegama, učini sve što je neophodno da Sokoj bude transparentna i efikasna organizacija za kolektivno ostvarivanje prava muzičkih autora, koja radi u korist svih svojih članova. Posebno je istaknut Fond za kulturna davanja iz koga su finansirani brojni muzički projekti 2022.godine. Mali film podsetio je prisutne na znamenite kolege kompozitore, tekstopisce i aranžere koji su preminuli protekle godine.

Odmah posle Drugog svetskog rata, 1945. godine , konstituisana su tri udruženja kompozitora – Srbije, Hrvatske i Slovenije a nešto kasnije i Makedonije. Već 1946. godine održana je konferencija na kojoj je postignut sporazum o izgledu budućeg saveza, koji bi težio razvijanju jugoslovenske muzike u zemlji i njenoj promociji u inostranstvu, kao i regulisanju autorskog prava. Tako je Prvi kongres kompozitora i muzičkih pisaca Jugoslavije koji je održan 12. i 13. februara 1950. u Beogradu u svečanoj sali Muzičke škole “Stanković”, postao osnivački kongres Sokoja. Zabeleženo je da je Kongresu prisustvovalo 120 delegata kompozitora iz svih republičkih udruženja, kao i gosti i zainteresovani posmatrači iz kulturnih, naučnih i prosvetnih institucija. Ova organizacija je tokom proteklih sedam decenija pretrpela mnogobrojne transformacija koje su vezane za metamorfozu društvenog i državnog uređenja zemlje u kojoj je ona funkcionisala – Jugoslavije, a zatim Srbije. Danas je zaštita autorskih prava dominantan aspekt u radu Sokoja. Ali, različite aktivnosti i manifestacije koje je Sokoj inicirao, podržavao ili u njima učestvovao, oslikavaju strategiju njegovog delovanja na polju kulturne politike i njegov značaj u stvaranju povoljnog okruženja za muzičko stvaralaštvo u različitim žanrovskim sferama.