Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je naš istaknuti član prof. Rajko Maksimović preminuo u 90. godini.

Rodjen u Beogradu,  završio je studije kompozicije u klasi Predraga Miloševića na Muzičkoj akademiji u Beogradu 1961. godine. Magistrirao je 1965. godine. Jednu školsku godinu (1965/66), kao Fulbrajtov stipendista (prve generacije), proveo je na Univerzitu u Prinstonu, gde se pretežno bavio elektronskom muzikom. Bio je profesor kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji (FMU), do svoga penzionisanja (2001). Takođe, bio je i gostujući profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, pri Katedri za dizajn zvuka (1995–2000), a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, za predmet kompozicija (2001–2004).

Dela Rajka Maksimovića povezivala su reči, od monumentalnih horskih i vokalno-instrumentalnih – među kojima su Buna protiv dahija, Kad su živi zavideli mrtvima, Testament vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Pasija Svetoga kneza Lazara do lirskih i prefinjenih Možda spava ili Tri haiku.

Za svoja dela dobio je brojne nagrade, uključujući Hristićevu nagradu 1961. za Klavirski koncert, Mokranjčevu nagradu 1984. za Testamenat vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Oktobarsku nagradu 1989. za Pasiju Svetoga kneza Lazara. Takođe, dobio je i Vukovu nagradu (2007) za životno delo. Napisao je i objavio memoarsko-auotobiografsku trilogiju Tako je to bilo (1998–2002, drugo izdanje 2018), a 2008. u saradnji sa Milošem Jevtićem Govor muzike.

Datum sahrane će biti naknadno objavljen.

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima izražavamo najdublje saučešće.