Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je preminuo naš istaknuti član Borisav Bora Đorđević – Bora Čorba.

Bora Čorba je jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavatelja, kao i upečatljiva i uticajna javna ličnost.

Rođen je 1952. u Čačku.  Đorđević je bio glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. godine. Pre toga je bio član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz.

Polovinom sedamdesetih Đorđević je objavljivao pesme i sa sastavima Hajduk Stanko i jataci, Zdravo i SOS, iz kog je kasnije nastala Riblja čorba, razvijajući se kao autor stihova i muzike.

Napisao je, između ostalog, stihove za pesmu “Produži dalje” Zdravka Čolića, na muziku Kornelija Kovača (1942-2022), kasnijeg producenta Riblje čorbe.

Sa akustičarskim sastavom Suncokret objavio je nekoliko singlova i jedan album “Moje bube” (1977), a kada nisu hteli da snime njegovu pesmu “Lutka sa naslovne strane”, nakratko je prešao u Rani mraz, u kome je bio Đorđe Balašević (1953-2021).

Đorđević je osnovao rok grupu Riblja čorba 15. avgusta 1978. godine sa članovima SOS-a basistom Mišom Aleksićem (1953-2020), gitaristom Rajkom Kojićem (1956-1997) i bubnjarem Miroslavom Vickom Milatovićem, a malo kasnije im se pridružio i drugi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga.

Riblja čorba je krajem 1978. godine objavila čuveni singl sa pesmom “Lutka sa naslovne strane”, koja je postala jedna od njihovih najpopularnijih pesama i zaštitni znak benda i Đorđevića.

Predvođena Đorđevićem, Riblja čorba je ušla među najpopularnije sastave Jugoslavije već sa debi albumom “Kost u grlu” (1979), a status je učvrstila “Pokvarenom maštom i prljavim strastima” (1981) i “Mrtvom prirodom” (1981).

Sviračku zrelost i nesvakidašnju popularnost Riblje čorbe, ali i pevačke sposobnosti, harizmu i duhovitost Đorđevića najbolje dokumentuje živi album “U ime naroda” (1982). Veliki jugoslovenski hitovi su postale Čorbine pesme kao što su “Ostani đubre do kraja”, “Nemoj srećo nemoj danas”, “Volim, volim, volim žene”, “Neću da ispadnem životinja”, “Dobro jutro” i brojne druge. Zbog provokativnih stihova etiketu za šund je dobio album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (1984), dok je sa sledeće “Istine” (1985) morala otpasti politički intonirana pesma “Snage opozicije”.

Na tom albumu se našla jedna od najlepših i najpotresnijih Đorđevićevih pesama “Pogledaj dom svoj, anđele”, za koju je napisao i muziku, a postala je zaštitni znak Čorbe i obavezno je izvođena na koncertima benda narednih decenija.

Đorđević je nastavio sa žestokim političkim porukama u pesmama poput “Ja ću da pevam” i “Tu nema Boga, nema pravde” sa “Osmog nervnog sloma” (1986) i “Član mafije” na “Ujedu za dušu” (1987). Istovremeno je umeo da bude duhovit u hitovima kao što su “Amsterdam”, “Nemoj da ideš mojom ulicom”, “Svirao je Dejvid Bouvi” i “Avionu slomiću ti krila”, ali i da napiše dirljive ljubavne ili životno potresne pesme poput “Prokleto sam”, “Sutra me probudi”, “Kada padne noć”, “Da to sam ja” i “Napolju”.

Đorđević je nastavio da se bavi aktuelnim politićkim temama i u osvit kraja Jugoslavije, u pesmama kakve su “Tito je vaš”, “Al Kapone” i “Žikica Jovanović Španac”, a potom i u vreme ratova i sankcija objavljenom albumu “Labudova pesma” (1992), gde je i pesma “Rat je završen”. Početkom ratnih devedesetih Đorđević je napisao stihove za pesmu “E moj druže zagrebački” kninskog sastava Minđušari, a pevao je sa folk pevačem Bajom Malim Knindžom u “Ćuti, ćuti ujko”.

Za projekat “S one strane duge” (1992) napisao je stihove i muziku za “Decu ti neću oprostiti”, koja se našla i ne njegovom samostalnom albumu “Njihovi dani” (1996), na kojoj je kritički pevao o bračnom paru Milošević u pesmi “Baba Jula”.

Đorđević je narednih decenija nastavio da vodi Riblju čorbu koja je redovno objavljivala albume, a poslednji je bio “Da tebe nije” (2019), dok je snimljen ali ne i objavljen album radnog naziva “Danse Macabre”. Izuzetno plodan stvaralac, Đorđević je napisao stihove za nekoliko stotina pesama, od koje su neki rađeni za izvođače kakvi su Miki Jevremović (1941-2017), Maja Odžaklijevska, Bisera Veletanlić, Oliver Mandić, Generacija 5, Dejan Cukić, Legende i brojni drugi.

Gostovao je Bijelom dugmetu u pesmi “Peduculis Pubis”, a sa Arsenom Dedićem (1938-2015) i Zoranom Predinom je i koncertno sarađivao.

Đorđević je objavio nekoliko knjiga pesama, poput “Ravnodušan prema plaču” (1985) i “Hej Sloveni” (1987), od kojih je “Šta je pesnik hteo da kaže” (2011) imala i autobiografsku proznu osnovu.

(izvor Tanjug)

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima izražavamo najdublje saučešće.

Bora Đorđević će biti sahranjen u subotu, 07. septembra na Gradskom groblju u Čačku. Opelo će biti služeno u 14 sati, a sahrana u 14:30.