Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije
Simfonijski orekstar RTS-а pod upravom dirigenta Srbe Dinića i uz solistu na harmonici Nikolu Pekovića premijerno će izvesti delo Branke Popović „Shakes/Potresi“, Koncert za harmoniku i simfonijski orkestar.
Koncert će biti održan u subotu 18. novembra sa početkom u 20 časova u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Ulaznice su prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine
Promena zakona, po kojem će ubuduće svi komercijalni TV emiteri i radio stanice morati da emituju u svojim muzičkim programa minimum 25% domaće muzike, donosi mnogo ne samo domaćoj muzičkoj industriji i autorima, već i samoj državi. Muzička industrija u Srbiji predstavlja veoma važan ekonomski faktor, jer je deo kreativne industrije koja predstavlja značajan sektor u srpskoj ekonomiji sa udelom od 6,8 odsto u BDP-u naše zemlje.
Direktor Sokoja, Dejan Manojlović pozdravlja donošenje ovog zakona i u razgovoru za Telegraf ističe:
– Sokoj je organizacija muzičkih autora Srbije i kao takva, s obzirom da njeno članstvo čine domaći autori, kompozitori, tekstopisci i aranžeri, radujemo se da naši članovi budu vidljiviji na medijskom nebu Srbije. U skladu sa zakonom Sokoj zastupa i inostrane muzičke autore, tako da mi ravnopravno gledamo na sve autore što se tiče prikupljanja novca. Radujemo se tome da domaći autori budu u predloženom procentu emitovani na radiju i televiziji, što je deo novog medijskog zakona. Treba videti kako će se taj zakon praktično sprovoditi i kako će izgledi kontrola svega toga. Zakonska obaveza može i da se krši, tako da treba videti kakve su kazne za one emitere koji budu kršili novi zakon, kaže Manojlović, i dodaje:
– Većina zemalja u Evropi ima i veći procenat utkan u zakon. Svako želi da što više zaštiti svoju domaću muziku. Ovo je deo kulturne politike kako bi se sačuvala srpska muzika. Možda bi procenat mogao da bude i viši, mislim da je ovo dobro što je ušlo u zakon, zakoni se menjaju, možda to bude i veći procenat u budućim dopunama. Pravedno bi bilo da Javni servisi u Srbiji imaju veću kvotu, jer oni treba da se mnogo više bave domaćom kulturom, pa i muzikom.
Ceo tekst o novom zakonu i mišljenja struke dostupan je na
Skulptura posvećena legendarnom novosadskom muzičaru Mitru Subotiću Subi biće postavljena 6. novembra na platou koji nosi njegovo ime na ulazu u Limanski park u Novom Sadu, objavio je portal SEEcult pozivajući se na Fondaciju “Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022”.
Postavljanjem skulpture, čiji je autor Milan Kulić, biće zaokružena priča jednog od legata projekta “Novi Sad – EPK”, realizovana na osnovu vajarsko-arhitektonskog konkursa, raspisanog u saradnji sa Fondacijom
“Mitar Subotić Suba”.
Novi Sad se odnedavno našao na Unesko listi Mreže kreativnih gradova u kategoriji digitalnih i novih medija, a otkrivanjem Subine skulpture odaje počast jednom od svojih najinovativnijih umetnika, takođe dobitniku Unesko nagrade za promociju kulture.
Mitar Subotić Suba bio je jedan od pionira elektronske muzike na ovim prostorima, kao i jedan od najpriznatijih muzičkih producenata u ovom delu Evrope, ali i u Latinskoj Americi.
Komponovao je muziku za filmove, pozorišne predstave, balet, televizijske emisije, reklame.
Autor naslovne fotografije: Vladan Živojnov SEEcult.org
Narodna skupština Republike Srbije je dana 26.10.2023. godine usvojila novi Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima, koji su potom objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije broj 92/2023 dana 27.10.2023. godine i koji stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.Članom 78. Zakona o elektronskim medijima propisano je da su pružaoci medijskih usluga dužni da obezbede da srpska muzička dela učestvuju sa najmanje 25% u njihovom dnevnom objavlјenom muzičkom programu, što će doprineti zaštiti i očuvanju domaćeg muzičkog stvaralaštva i kulturne baštine.
Kako prenose mediji – U izglasanom zakonu prihvaćen je i amandman na član 78. Zakona, po kojem će ubuduće svi komercijalni TV emiteri i radio stanice, (a na koје se odnosi pomenuti zakon) morati da emituju u svom dnevnom emitovanju muzičkog programa minimum 25% domaće muzike.
Ovo je prvi put da se u naše zakonodavstvo uvrsti ta obaveza za emitere, koja će mnogo značiti za sve domaće nosioce prava u muzičkoj industriji. Inače, muzička industrija u Srbiji predstavlja veoma važan ekonomski faktor, jer je deo kreativne industrije koja predstavlja značajan sektor u srpskoj ekonomiji sa udelom od 6,8 odsto u BDP-u naše zemlje.
U ponedeljak, 16. oktobra, u Ustanovi kulture Guarnerius dodeljene su Godišnje nagrade UMUS-a u oblasti solističke muzičke interpretacije umetničke muzike
Medju dobitnicima su i Divna Ljubojević koja je članica Upravnog odbora Sokoja, koja je nagradu dobila povodom 30 godina stvaralaštva, za koncert Pesma heruvima u Kolarčevoj zadužbini 4.11.2022.
Ostali dobitnici su Klavirski duo Snežana Nikolajević – Vesna Kršić koje su dobile Godišnju nagradu UMUS-a za životno delo, Uki Ovaskainen – pijanista, za izvodjenje Koncerta za klavir br.3, Ivanaa Jevtića uz orkestar 13 gudača Profundis sa dirigentom S.Sretenovićem, održanog u Kolarčevoj zadužbini.
Posebna-počasna nagrada UMUS-a pripala je pijanistkinji dr Jasmini Janković za koncert Sećanje na Rikarda Švarca u Legatu Slavenski.
Nagrada za najuspešnijeg mladog muzičara poneo je Stevan Jovanović, kontrabasista za koncert na otvaranju festivala Basomanija koji je održan u sali Beogradske filharmonije uz klavirsku saradnju Bojane Dimković.
Nagrade je uručio predsednik Udruženja muzičkih umetnika Srbije, Bora Dugić, takodje član Upravnog odbora Sokoja.
Čestitamo svim nagradjenim umetnicima.
Šesta godišnja dodela nagrada Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike GODUM biće održana u sredu, 18. oktobra od 20 časova u Ustanovi kulture “Vuk” u Beogradu.
Uz dodelu godišnjih priznanja biti obeležen i jubilej 70 godina postojanja i rada ovog reprezentativnog udruženja u kulturi, uz predstavljanje monografije.
Priznanje za životno delo kolege su ove godine dodelile Stjepku Gutu, legendarnom džez muzičaru, solisti na trubi, kompozitoru, aranžeru i pedagogu.
Nagradu za rok muziku dobija grupa Van Gogh, a pop priznanje ide u ruke Kralja Čačka. Godišnja nagrada za džez muziku pripala je Big Bendu RTS, a nagrađene mlade snage su članovi grupe Koi Koi, čije priznanje nosi ime Miše Aleksića.
Kao i do sada, nagrade će dobiti i izvođači pop, rok i džez numera koje su po izveštajima Sokoja i PI bile među najčešće emitovanim u etru. Biće dodeljene i povelje za poseban doprinos muzičkoj i kulturnoj sceni – muzičarima, novinarima, i drugim neumornim pregaocima koji su učinili da domaća džez, zabavna i rok scena održi svoje zasluženo mesto na muzičkom nebu.
Autor monografije priređene povodom 70 godina postojanja i rada Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike je Dejan Cukić, a dizajn i grafičku opremu uradili su Jugoslav i Jakša Vlahović
Autorsko veče kompozitorke Katarine Miljković, koja više od tri decenije živi i radi u Bostonu (SAD), održaće se u subotu 14. oktobra (s početkom u 20 časova) u Ustanovi kulture Gvarnerijus.
Umetničko veče počeće panel diskusijom na kojoj će učestvovati Katarina Miljković, saksofonista Don Pol-Kal (SAD/Belgija) i muzikološkinja Ivana Prica, a potom sledi koncert na kojem će publika imati priliku da čuje autorska dela ove kompozitorke.
Pored Katarine Miljković, na koncertu će nastupiti saksofonista Don-Pol Kal, pijanistkinja Nataša Penezić, flautista Ljubiša Jovanović, dirigent Rade Pejčić, flautistkinja Jelena Šarenac Španović, harmonikaš Luka Lopičić i perkusionisti Milorad Balić, Milan Milić, Uroš Kiš i Dimitrije Goldner.
ПОЈАШЊЕЊЕ У ВЕЗИ СА ОБАВЕШТЕЊЕМ ЧЛАНОВИМА СОКОЈА
На сајту Сокоја – Организације музичких аутора Србије дана 3. октобра 2023. године објављено је обавештење члановима Сокоја у вези са специфичном ситуацијом која се тиче издавања дозвола за снимање и коришћење музичких ауторских дела.
Имајући у виду да је објављено обавештење изазвало недоумице код аутора, у смислу да Сокој на себе преузима више права него што има у складу са Законом о ауторском и сродним правима (ЗАСП), као и својом дозволом, Стручна служба Сокоја има обавезу да да додатно појашњење и да увери ауторе да на себе преузима само оне надлежности које су је поверене ЗАСП-ом, дозволом добијеном за обављање своје делатности од стране Завода за интелектуалну својину (ЗИС), као и уговорима закљученим са својим члановима.
Наиме, ЗАСП је предвиђено да аутори на индивидуалан начин, дакле лично, а не преко Сокоја, остварују своја права у случају прилагођавања, приређивања, аранжирања или друге измене дела (нпр. у форми кавера или некој другој могућој форми) путем личноправног овлашћења прописаног у члану 17 ЗАСП.
Тако по овом члану ЗАСП аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито: 1) да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица; 2) да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси; 3) да даје дозволу за прераду свог дела.
Ауторима је истовремено обезбеђена двострука заштита када је у питању измена, прилагођавање или прерада дела, и то кроз механизам члана 31 ЗАСП. Што значи да је и ово право аутора дато искључиво њима и они га остварују на индивидуалан начин, а не преко Сокоја.
То потврђује одредба члана 31 ЗАСП у којој се каже да аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани прилагођавање, превођење, аранжирање и друге измене дела.
На крају и тзв. ‘синхронизацијска права’, односно ситуација када долази до уградње музичког дела у аудиовизуелно дело, када, могуће је, долази до одређених измена, прилагођавања и прераде музичког дела, аутори остварују на индивидуалан начин, јер се по ранијем мишљењу ЗИС-а, оваква права не могу остваривати од стране Сокоја, јер Сокој нема дозволу да колективно остварује таква права.
Потреба да се Управни одбор обрати чланству Сокоја настала је због очигледне злоупотребе појединих лица, паблишера и истовремено чланова Сокоја, који су своје паблишерске уговоре са појединим члановима Сокоја искористили на недозвољен начин, покушавајући да остваре права и овлашћења, која им тим уговорима нису, или нису могла бити пренета.
Права на различите врсте коришћења које је аутор на искључив начин пренео Сокоју уговором о искључивом уступању имовинскоправних овлашћења остају у надлежности Сокоја и Сокој је једини који их реализује, на начин да врши наплату таквих коришћења. Реч је о коришћењима која се уобичајено остварују колективним путем, пре свега због масовности оваквих врста коришћења, где би било немогуће да се за свако коришћење издаје индивидуална дозвола (емитовање, реемитовање, јавно саопштавање, јавно извођење, умножавање и стављање дела у промет, интерактивно чињење дела доступним јавности и друга коришћења утврђена међусобним уговором Сокоја са ауторима).
Надамо се да су додатна појашњења отклонила све претходне недоумице.
Стручна служба Сокоја
U okviru 55. BEMUS-a u Atrijum Narodnog muzeja, u petak 13. oktobra biće održano Veče kompozitora Ivana Jevtića
Na koncertu učestvuju UMETNIČKI ANSAMBL MINISTARSTVA ODBRANE „STANISLAV BINIČKI” pod dirigentskom palicom Vesne Šouc
Na programu su :
Koncert za obou i kamerni orkestar – Svetska premijera (Aleksandra Kinđić, oboa)
Koncert za violinu i gudački orkestar (Dušan Panajotović, violina)
Koncert br. 3 za klavir i gudački orkestar (Uki Ovaskainen, klavir)
Ulaz na koncert je slobodan
Tradicionalno, tokom trajanja Međunarodne tribine kompozitora, Udruženje kompozitora dodeljuje nagrade. Na otvaranju je dodeljena nagrada Stevan Mokranjac kompozitorki Tatjani Milošević Mijanović a na trećoj večeri su predstavljeni laureati nagrada koje nose imena Pavla Stefanovića i Aleksandra Pavlovića.
Ovogodišnju Nagradu „Pavle Stefanović” koju dodeljuje Udruženje kompozitora Srbije za muzičku esejistiku i kritiku, dobila je muzikolog dr Ivana Miladinović Prica, za kritički esej „Igra označitelja u Igri senke Berislava Popovića”, objavljen u knjizi Difrakcije kompozitorskog, muzičko-teorijskog, pedagoškog i društveno-kulturnog stvaranja Berislava Popovića.
Nagrada koja nosi ime Aleksandra Pavlovića, jednog od najistaknutijih pregalaca u promociji savremenog srpskog stvaralaštva, violiniste, kamernog muzičara, dirigenta i pedagoga, dodeljuje se pojedincima i ansamblima za izuzetan doprinos afirmaciji srpske muzike u zemlji i inostrastvu. Predsednik žirija, kompozitor Vladimir Tošić uručio je nagrade sledećim dobitnicima:
Pokrovitelj nagrada je Sokoj iz Fonda za kulturna davanja
Foto: Bojan Živojinović
Sokoj već 70 godina zastupa prava autora muzike, autora teksta, autora aranžmana muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova, sa rečima i bez reči.
Kako bismo unapredili svoje poslovanje, a našim korisnicima omogućili kvalitetniju uslugu i pouzdanog partnera implementirali smo sistem menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2015 i sistem menadžmenta bezbednošću informacija u skladu sa standardom ISO/IEC 27001:2013.
