Koncertom u Domu Vojske Srbije kompozitorka i gitaristkinja Maja Le Ru-Obradović obeležiće četrdeset godina umetničkog rada, na kome će biti izvedena dela koja predstavljaju retrospektivu njenog stvaralastva – od početaka pa do danas. Kao solisti nastupiće sopran Tanja Andrijić, bas-bariton Svetozar Vujić i gitarista Uroš Jaćević.
Simfonijskim orkestrom i Mešovitim horom umetničkog ansambla Ministarstva odbrane dirigovaće Rade Pejčić.
Petak, 14. jun u 20 časova, Dom Vojske Srbije. Ulaz na koncert je slobodan.
Promocija novog CD-izdanja kompozitora i džez pijaniste Vladimira Maričića i njegovog trija pod nazivom Sonet održana je u novootvorenom dzez klubu Sokoj. Na CD-u koji je izdao PGP RTS nalaze se kompozicije različitog karaktera, uključujući klasični džez, latin džez i kombinaciju balkanskih ornamenata sa džez rečnikom. Maričić ističe da se ovaj CD razlikuje po povratku klasičnom džez jeziku u nekim kompozicijama.
Na promociji su govorili Dejan Manojlovic, direktor Sokoja koji je izrazio zadovoljstvo sto ce clanovi Sokoja imati svoje mesto za okupljanje, promocije i klupske svirke. Pored njega, prisutnima se obratio i Marko Milutinovic, odgovorni urednik PGP RTS-a i doajen srpskog novinarstva koji prati džez scenu, Raša Petrović.
Specijalna gošća na promociji je bila Bojana Stamenov sa kojom je Maričić izveo jednu pesmu.
Uz uživo muziku koju je Maričić izveo sa svojim Trijom okupljenima je predstavljen i promotivni video spot koju su uradili mladi ljudi iz produkcijske kuće Iskon.
Promociji je prisustvovao veliki broj kolega muzičara, članova Sokoja kao i veliki broj medija.
Na konkurs Fonda za kulturna davanja prijavljeno je ukupno 433 projekta od kojih je 419 projekata ispunilo uslove konkursa.
Od tog broja sredstva su dodeljena za 135 projekata iz oblasti seriozne/umetničke muzike, 37 iz oblasti džez muzike, 20 iz narodne muzike i 94 iz oblasti popularne muzike (rokenrol, pop, bluz itd.).
Ukupan iznos dodeljenih sredstava je 46.100.000,00 dinara.
U nedelju, 26. maja 2024. godine u Velikoj sali Privredne komore Srbije, održana je redovna Skupština Sokoja na kojoj je učestvovalo 127 članova aktuelnog saziva .
Velikom većinom glasova usvojeni su izveštaji o radu organa Sokoja, kao i revizorski, godišnji izveštaj o poslovanju Sokoja za 2023. godinu, izveštaj o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i za unapređenje zdravstvenog i socijalnog statusa članova Sokoja, kao i finansijski plan za 2024. godinu, što omogućava da se izvrši raspodela tantijema članovima za reparticionu 2023. godinu i normalno funkcionisanje Sokoja u 2024, kao i realizaciju projekata koji su konkurisali za sredstva iz Fonda za kulturna davanja.
Takodje je većinskim brojem glasova usvojen predlog izmena i dopuna Plana raspodele, koji je izradio i predložio Savet autora tokom prve polovine 2024. godine. Usvojenim izmenama Plana raspodele određen je minimalni iznos uplaćene naknade, kao dodatnog parametra kojim bi se odredio status „Mega koncert“ u klasama raspodele Koncerti popularne muzike, Ostale manifestacije i džez koncerti. Predložena je i izmena obračuna tantijema za dela korišćena u pozorišnim predstavama koje se emituju u televizijskim programima u smislu da se izjednače sa muzičkim delima koja su korišćena u filmovima, što je značajna i pozitivna promena za sve autore koji se bave ovom vrstom stvaralaštva. Usvojena je i sugestija članstva i izvršena izmena i dopuna Plan raspodele na način da se prihvati prijava dela od strane jednog koautora uz obaveštavanje ostalih koautora koji moraju da se izjasne u roku od 6 meseci, s tim da ukoliko se ne izjasne smatraće se da su saglasni sa prijavom. Omogućeno je koautorima da prijave delo bez saglasnosti koautora koji je nepoznat, nedostupan, nije član Sokoja ili odbija da učestvuje u prijavi dela, sve sa ciljem da se omogući koautorima da ostvaruju svoja prava.
Pored usvanjanja predloga za izbor ovlašćenog revizora, koji će inovativnim alatima proveravati poslovanje Sokoja tokom 2024. godine, doneta je i odluka o prenošenju izdvojenih sredstava koja nisu bila raspodeljena tokom 2023. godine, u Fond za kulturna i socijalna davanja za 2024. godinu, kao i odluku o načinu raspodele sredstava koja nisu, u periodu od pet godina od dana završetka godine u kojoj su korišćena autorska dela, raspodeljena i isplaćena nosiocima prava.
Na prezentaciji je predstavljen projekat s ciljevima dugoročnog i stabilnog obezbeđenja informatičkih uslova za obavljanje delatnosti Sokoja, digitalizacije i automatizacije poslovnih procesa, tehničkih unapređenja i organizacionog uređenja, kao i obezbeđenja uslova za dalji razvoj i realizaciju novih servisa namenjenih autorima.
Radi „zaokruživanja“ Sokojeve imovine, Skupština je odobrila kupovinu stana koji se nalazi na trećem spratu poslovne zgrade Sokoj.
Dokumenta i odluke sa održane sednice Skupštine dostupne su svim članovima na portal za autore u okviru našeg sajta.
Veliki broj učesnika Skupštine je posle održane sednice nastavio neformalne razgovore i druženje u novootvorenoj bašti u Klubu Sokoj .
Zahvaljujemo svim članovima aktuelnog saziva Skupštine na aktivnom radu i učešću u diskusiji.
Izložba “Počeci muzičkog minimalizma u Jugoslaviji” biće otvorena od 25. maja do 3. juna u Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu, a predstaviće umetnike koji su pod okriljem beogradskog Studentskog kulturnog centra (SKC) bili ključni nosioci začetka i razvoja muzičkog minimalizma na jugoslovenskom prostoru.
Izložba “Počeci muzičkog minimalizma u Jugoslaviji” organizovana je u okviru devete međunarodne konferencije o muzici i minimalizmu “Minimalistička prožimanja”, koja će biti održana od 29. maja do 1. juna.
Ansambl za drugu novu muziku, inače, imaće dva koncerta u okviru konferencije “Minimalistička prožimanja” – 29. maja u Bioskopu Balkan i 31. maja u Parobrodu.
Konferenciju “Minimalistička prožimanja”, koja će ugostiti oko stotinu delegata iz celog sveta, organizuju Srpska akademija nauka i umetnosti, Muzikološki institut SANU, Društvo za minimalističku muziku, Centar beogradskih festivala (Cebef) i Muzička škola “Mokranjac” uz podršku Sokojevog Fonda za kulturna davanja.
Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je preminuo naš član Velibor Miljković (62) poznatiji pod umetničkim imenom Toni Montano.
Miljković je započeo karijeru kao pevač u pank rok bendu Radost Evrope, koji je formiran 1979. godine. Kroz bend je prošao veliki broj muzičara. Izvodili su sve pesme ali i repertoar pank rok grupe Ramons. Bend je prestao sa radom 1985. godine, a deo materijala našao se na Miljkovićevom debitantskom albumu, koji je počeo solu karijeru nakon raspuštanja benda. Tada je sebi dao nadimak Toni Montano i objavio prvi album pod tim imenom.
Naredni album „Talični Tom je mrtav“ izašao je godinu danas kasnije a 1988. godine živi album „Mi smo iz Beograda“. Album „Lovac na novac“ objavljen je 1991. godine i na njemu se našla obrada pesme „Zvižduk u osam“ Đorđa Marjanovića. Poslednji studijski album „Srečan rođendan“ objavio je 1999. godine, a singl „Neću da budem šljam“ 2021. godine. Na festivalu MESAM osvojio je tri nagrade.
U ime svih članova Sokoja upućujemo saučešće porodici i prijateljima.
Kako stvari stoje Organizacija muzičkih autora Srbije posluje stabilno, tako da autori koje štite mogu da budu zadovoljni.
Naplata koja stiže od digitalnih servisa se munjevito povećava. Prihodi od klasičnih servisa emitovanja ostaju isti kao i ranije. Domaći autori muzike mogu da se raduju svemu tome, jer će sa većom naplatom, oni najuspešniji imati i veće prihode.
O svemu tome nam priča direktor Sokoja Dejan Manojlović.
– Sokoj nastavlja sa podizanjem prihoda. Prihod je u vreme kada je ovaj menadžment preuzeo rukovođenje bio nekih milijardu i trista miliona, sada je dve milijarde i trista miliona. Najznačajnija povećanja napravljena su u segmentu digitalnih servisa. Takođe došlo je i do povećanja u segmentima javnog saopštavanja i javnog izvodjenja. Svesni smo da je internet medij gde se sve više kreira i emituje muzika. Okrenuli smo se ka takvoj budućnosti, kako bi naši autori bili maksimalno zaštićeni. U Sokoju je u proteklih nekoliko godina napravljena dobra organizacija koja rezultuje rekordnom naplatom koja se povećava iz godine u godinu. Digitalna naplata je povećana 1275 posto u odnosu na 2018. godinu. Te godine je prihod od digitalnih servisa bio devet miliona, a sada je 129 miliona. Ta tendencija rasta će se nastaviti i sledećih godina Da bismo podigli prihode morali smo da zaključimo ugovore sa svim digitalnim servisima. Od ugovora koje imamo sa Jutjubom i Dizerom, sada već dobro prihodujemo. Uključeni su i drugi digitalni servisi, kao što su Spotify, Tidal itd. Takođe će se podizati prihodi od društvenih mreža na kojima se emituje muzika kao što su Tik Tok, Instagram, Fejsbuk. Sa ovim velikim svetskim digitalnim kompanijama pregovarali smo oko dve godine, jer je Sokoj srazmerno veličini teritorije ipak mali pregovarač – kaže Manojlović i dodaje:
– Mislim da smo uspeli da izborimo maksimalno dobre uslove za Sokoj. Sa organizacijom „Mint“ koja radi za Švajcarsku srodnu organizaciju kao što je Sokoj, napravili smo ugovor da ona radi za nas naplatu od velikih svetskih digitalnih servisa. U saradnji sa njima imamo velikih rast prihoda. Tarife naše organizacije su pri svemu tome godinama iste. Sa istim cenama da tako kažem mi pravimo sve bolje rezultate. Broj članova Sokoja, a to su kompozitori, tekstopisci i arandžeri, je trenutno prešao 14000 i on se takođe povećava. Stare tehnologije, ploče, kasete ili CD, danas su potpuno prevazidjeni. Prihodi koje imamo od takozvanih mehaničkih prava, ploča, kaseta ili CD-ova su potpuno pali. Nekada su mehanička prava bila jednako velika kao i mala prava – priča Manojlović.
U proteklih godinu dana renovirana je zgrada Sokoja, urađeno je dosta na obnavljanju informacionog centra, radi se na novom softveru koji bi za par godina trebalo da učini raspodelu tantijema još transparentnijom i tačnijom.
– U momentu kada generišemo dobre prihode, bili smo u prilici da uložimo potrebna sredsva u rekonstrukciju zgrade, softvera i info centra. Ova zgrada je predhodno bila rekonstruisana pre 40 godina, tako da smo morali i za njenu rekonstrukciju da odvojimo sredstva. Sada je sve to urađeno i završeno na najbolji način. Takođe smo uradili deo informacionog poslovanja koji se odnosi na finansije i naplatu. Sledi rekonstrukcija softvera koja se odnosi na sektor za dokumentaciju i raspodelu. Sav novac koji smo izdvojili za ulaganja u razvoj Sokoja, nikako ne utiče na prihode naših autora. Na ovaj način mi radimo na tome da autori budu zadovoljni radom svoje organizacije i da prihoduju više novca. Završen je portal za monitoring, kako bi naši autori bili permanetno obavešteni, gde i kada se izvode njihova dela. Želimo da svojim nasledicima kad nam se završe mandati ostavimo ozbiljnu, stabilnu i respektabilnu instituciju – kaže Manojlović.
Fond za kulturna davanja je takodje značajna kategorija u okviru organizacije muzičkih autora Srbije.
– Fond iz koga se dodeljuju sredstva za nove projekte naših članova, bilo da su to koncerti, novi studijski albumi ili druge značajne publikacije, raste takođe svake godine. Mi praktično pomažemo domaće autore muzike i ohrabrujemo ih da urade svoja nova dela, koja nisu komercijalna. Ponosni smo na broj ostvarenja koje smo pomogli da nastanu, bilo da je reč o klasičnoj, džez ili pop muzici. Mi ne možemo sa novcem da se takmičimo sa Ministarstvom kulture koje takođe pomaže muzičke umetnike. Bilo bi lepo kada bi postojalo još fondova koji bi podsticali ozbiljno muzičko stvaralaštvo – dodaje Manojlović.
“Svet srpske muzike” je naziv koncerta SO RTS koji će u subotu, 25. maja izvesti kompozicije domaćih autora – “Lirsku simfoniju” Enrika Josifa, “Pesmu i igru” za violinu i gudače Dušana Radića, “Ljubav” – koncert za saksofon Ivana Brkljačića i Baletsku svitu “Zelena godina” Milenka Živkovića.
Simfonijski orkestar RTS nastupiće uz soliste, violinistkinju Katarinu Kovačevski, saksofonistu Filipa Orlovića pod upravom Olge Biserčić.
Velika dvorana Kolarčeve zadužbine, subota 25. maj od 20 časova.
Upravni odbor je na sednici, održanoj dana 15.05.2024. godine, doneo Odluku o sazivanju redovne sednice Skupštine Sokoja, koja će se održati dana 26.05.2024. godine sa početkom u 12.00h, u Velikoj sali u Privrednoj komori Srbije, Resavska 13-15, Beograd.
Neophodni kolačići omogućuju da se sadržaj stranice prilagodi potrebama korisnika. Analitički kolačići se koriste za analizu korištenja usluge u cilju unapređenja korisničkog iskustva. Klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korištenje kolačića u navedene svrhe. Podešavanje kolačića možete videti u Politici privatnosti.
This website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may affect your browsing experience.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.
Neophodni kolačići su apsolutno neophodni za pravilno funkcionisanje web stranice. Ovi kolačići anonimno obezbeđuju osnovne funkcionalnosti i bezbednosne karakteristike veb stranice.