Category: Vesti iz Sokoja

Hor i Simfonijski orkestar RTS-a predstavljaju kompozicije inspirisane srpskim manastirima. U prvom delu koncerta publika će biti u prilici da čuje simfonijske slike Zadužbine Kosova Ivana Jevtića, u čijem će izvođenju kao solisti nastupiti Jasmina Trumbetaš, sopran, Vanja Biserčić, tenor. U drugom delu premijerno će biti izvedena kompozicija Hilandar, zvona i i molitve za klavir i orkestar Marka Kovača, koji će se na koncertu predstaviti i u ulozi soliste – pijaniste. Dirigovaće maestro Dejan Savić. Koncert će biti održan u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u subotu, 14. septembra sa početkom u 20 časova.

Ulaznice su u prodaji na biletarnici Zadužbine.

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je preminuo naš istaknuti član Borisav Bora Đorđević – Bora Čorba.

Bora Čorba je jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavatelja, kao i upečatljiva i uticajna javna ličnost.

Rođen je 1952. u Čačku.  Đorđević je bio glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. godine. Pre toga je bio član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz.

Polovinom sedamdesetih Đorđević je objavljivao pesme i sa sastavima Hajduk Stanko i jataci, Zdravo i SOS, iz kog je kasnije nastala Riblja čorba, razvijajući se kao autor stihova i muzike.

Napisao je, između ostalog, stihove za pesmu “Produži dalje” Zdravka Čolića, na muziku Kornelija Kovača (1942-2022), kasnijeg producenta Riblje čorbe.

Sa akustičarskim sastavom Suncokret objavio je nekoliko singlova i jedan album “Moje bube” (1977), a kada nisu hteli da snime njegovu pesmu “Lutka sa naslovne strane”, nakratko je prešao u Rani mraz, u kome je bio Đorđe Balašević (1953-2021).

Đorđević je osnovao rok grupu Riblja čorba 15. avgusta 1978. godine sa članovima SOS-a basistom Mišom Aleksićem (1953-2020), gitaristom Rajkom Kojićem (1956-1997) i bubnjarem Miroslavom Vickom Milatovićem, a malo kasnije im se pridružio i drugi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga.

Riblja čorba je krajem 1978. godine objavila čuveni singl sa pesmom “Lutka sa naslovne strane”, koja je postala jedna od njihovih najpopularnijih pesama i zaštitni znak benda i Đorđevića.

Predvođena Đorđevićem, Riblja čorba je ušla među najpopularnije sastave Jugoslavije već sa debi albumom “Kost u grlu” (1979), a status je učvrstila “Pokvarenom maštom i prljavim strastima” (1981) i “Mrtvom prirodom” (1981).

Sviračku zrelost i nesvakidašnju popularnost Riblje čorbe, ali i pevačke sposobnosti, harizmu i duhovitost Đorđevića najbolje dokumentuje živi album “U ime naroda” (1982). Veliki jugoslovenski hitovi su postale Čorbine pesme kao što su “Ostani đubre do kraja”, “Nemoj srećo nemoj danas”, “Volim, volim, volim žene”, “Neću da ispadnem životinja”, “Dobro jutro” i brojne druge. Zbog provokativnih stihova etiketu za šund je dobio album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (1984), dok je sa sledeće “Istine” (1985) morala otpasti politički intonirana pesma “Snage opozicije”.

Na tom albumu se našla jedna od najlepših i najpotresnijih Đorđevićevih pesama “Pogledaj dom svoj, anđele”, za koju je napisao i muziku, a postala je zaštitni znak Čorbe i obavezno je izvođena na koncertima benda narednih decenija.

Đorđević je nastavio sa žestokim političkim porukama u pesmama poput “Ja ću da pevam” i “Tu nema Boga, nema pravde” sa “Osmog nervnog sloma” (1986) i “Član mafije” na “Ujedu za dušu” (1987). Istovremeno je umeo da bude duhovit u hitovima kao što su “Amsterdam”, “Nemoj da ideš mojom ulicom”, “Svirao je Dejvid Bouvi” i “Avionu slomiću ti krila”, ali i da napiše dirljive ljubavne ili životno potresne pesme poput “Prokleto sam”, “Sutra me probudi”, “Kada padne noć”, “Da to sam ja” i “Napolju”.

Đorđević je nastavio da se bavi aktuelnim politićkim temama i u osvit kraja Jugoslavije, u pesmama kakve su “Tito je vaš”, “Al Kapone” i “Žikica Jovanović Španac”, a potom i u vreme ratova i sankcija objavljenom albumu “Labudova pesma” (1992), gde je i pesma “Rat je završen”. Početkom ratnih devedesetih Đorđević je napisao stihove za pesmu “E moj druže zagrebački” kninskog sastava Minđušari, a pevao je sa folk pevačem Bajom Malim Knindžom u “Ćuti, ćuti ujko”.

Za projekat “S one strane duge” (1992) napisao je stihove i muziku za “Decu ti neću oprostiti”, koja se našla i ne njegovom samostalnom albumu “Njihovi dani” (1996), na kojoj je kritički pevao o bračnom paru Milošević u pesmi “Baba Jula”.

Đorđević je narednih decenija nastavio da vodi Riblju čorbu koja je redovno objavljivala albume, a poslednji je bio “Da tebe nije” (2019), dok je snimljen ali ne i objavljen album radnog naziva “Danse Macabre”. Izuzetno plodan stvaralac, Đorđević je napisao stihove za nekoliko stotina pesama, od koje su neki rađeni za izvođače kakvi su Miki Jevremović (1941-2017), Maja Odžaklijevska, Bisera Veletanlić, Oliver Mandić, Generacija 5, Dejan Cukić, Legende i brojni drugi.

Gostovao je Bijelom dugmetu u pesmi “Peduculis Pubis”, a sa Arsenom Dedićem (1938-2015) i Zoranom Predinom je i koncertno sarađivao.

Đorđević je objavio nekoliko knjiga pesama, poput “Ravnodušan prema plaču” (1985) i “Hej Sloveni” (1987), od kojih je “Šta je pesnik hteo da kaže” (2011) imala i autobiografsku proznu osnovu.

(izvor Tanjug)

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima izražavamo najdublje saučešće.

Bora Đorđević će biti sahranjen u subotu, 07. septembra na Gradskom groblju u Čačku. Opelo će biti služeno u 14 sati, a sahrana u 14:30.

Treće izdanje Revije instrumentalne muzike Udruženja kompozitora Srbije – RIMUS 2024 festival biće održano u petak, 6. septembra u 13 časova u sali Udruženja kompozitora Srbije (Mišarska 12-14).

Tom prilikom svoje kompozicije predstaviće Dragi Jelić, Branko Isaković, Zoran Kiki Lesendrić, Filip Bulatović, Milan Petrović, Bata Zlatković, Srđan Marjanović i Zoran Sve Jovanović.

U programu učestvuju Rade Radivojević,  predsednik Udruženja kompozitora Srbije i Dragoljub Ilić Ilke, član Programskog saveta RIMUS-a

O kompozicijama i autorima  govore  dr Biljana Leković, muzikolog, docent na Fakultetu muzičke umetnosti, Katedra za muzikologiju i dr Srđan Teparić, muzički teoretičar, docent na Fakultetu muzičke umetnosti, Katedra za muzičku teoriju.

Sahrana prof. Rajka Maksimovića biće u sredu, 28.8.2024.  na Novom groblju u Beogradu nakon opela koje počinje u 13 časova u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju. 

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je naš istaknuti član prof. Rajko Maksimović preminuo u 90. godini.

Rodjen u Beogradu,  završio je studije kompozicije u klasi Predraga Miloševića na Muzičkoj akademiji u Beogradu 1961. godine. Magistrirao je 1965. godine. Jednu školsku godinu (1965/66), kao Fulbrajtov stipendista (prve generacije), proveo je na Univerzitu u Prinstonu, gde se pretežno bavio elektronskom muzikom. Bio je profesor kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji (FMU), do svoga penzionisanja (2001). Takođe, bio je i gostujući profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, pri Katedri za dizajn zvuka (1995–2000), a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, za predmet kompozicija (2001–2004).

Dela Rajka Maksimovića povezivala su reči, od monumentalnih horskih i vokalno-instrumentalnih – među kojima su Buna protiv dahija, Kad su živi zavideli mrtvima, Testament vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Pasija Svetoga kneza Lazara do lirskih i prefinjenih Možda spava ili Tri haiku.

Za svoja dela dobio je brojne nagrade, uključujući Hristićevu nagradu 1961. za Klavirski koncert, Mokranjčevu nagradu 1984. za Testamenat vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Oktobarsku nagradu 1989. za Pasiju Svetoga kneza Lazara. Takođe, dobio je i Vukovu nagradu (2007) za životno delo. Napisao je i objavio memoarsko-auotobiografsku trilogiju Tako je to bilo (1998–2002, drugo izdanje 2018), a 2008. u saradnji sa Milošem Jevtićem Govor muzike.

Datum sahrane će biti naknadno objavljen.

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima izražavamo najdublje saučešće.

Uvaženi član aktuelnog saziva skupštine Sokoja, Vladimir Đurić Đura, donosi svoje najnovije književno delo pod nazivom “Rok panteon”, otvarajući vrata svetu rok muzike na jedinstven način.

U knjizi “Rok panteon,” Vladimir Đurić Đura istražuje kako je rok muzika s Elvisom postala globalni stil, način života i nova religija. U “Rok panteonu,” Đurić opisuje kako rokeri poput Rolingstonsa, Bitlsa i Dorsa stvaraju mitove i kultove, boreći se sa Apolonovim snagama reda i harmonije. Oni, mladi i slobodni, u idolopokloničkom zanosu traže spoj sa božanskim, koristeći rok muziku kao posrednika. Autor kroz eseje o muzičarima koji su menjali svet objašnjava kako bog novac postaje prepreka između publike i idola, transformišući duhovnost roka u veliku industriju i čineći pobunu globalno isplativom.

Osvrt Petra Pece Popovića na ovo delo možete pročitati na portalu Srpska Info: https://srpskainfo.com/pecine-crtice-o-o-rok-panteonu/

Udruženje kompozitora Srbije objavilo je vest da su na nedavno održanim ISCM Svetskim danima nove muzike 2024. u Torshavnu na Farskim ostrvima, sa velikim uspehom izvedena su dela Tempo Variabile Svetlane Savić, Dissolvenza Nataše Bogojević i Concert for Smartphone Network Andreje Andrića.

Kompoziciju Nataše Bogojević izveo je Lapland Chamber Orchestra (Torshavn Music School, 24. juna). Delo Svetlane Savić su izveli Anna Klett, klarinet, Jon Festirstein, violina, i Johannes Andreasen, klavir (Nordic House, Torshavn, 24. juna). The Networked Ensemble u sastavu Malgorzata Žurada, Marija Šumarac i Andreja Andrić, izveo je kompoziciju Andreje Andrića sa mobilnim telefonima i specijalizovanim softverom (klub Blabar,Torshavn, 25. juna​).

Zahvaljujemo Andreji Andriću na fotografijama.