Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije
U Sokoju se održava sastanak radne grupe, sastavljene od predstavnika regionalnih organizacija za kolektivnu zaštitu muzičkih autorskih prava: AMUS, PAM CG, HDS ZAMP, ZAMP MK, SAZAS.
Glavna tema sastanka je zajednički projekat izrade regionalne baze muzičkih dela.
Izrada regionalne baze muzičkih dela doprineće smanjenju troškova obrade podataka, ujednačavanju podataka i transparetnijem radu.
LP Duo će održati koncert pod nazivom “LP Duo – 20 godina, 2 klavira” kao deo njihove jubilarne dvadesete sezone u četvrtak 17. oktobra sa početkom u 20 časova u Velikoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
LP Duo će na koncertu predstaviti izbor autorske muzike sa albuma ,,Duality”, ,,Dead Sea”, projekta ,,LP Duo plays Quantum Music” kao i primenjenu muziku komponovanu za pozorište, film i TV.
Od 2004. godine, pijanisti, kompozitori i inovatori, Sonja Lončar i Andrija Pavlović, poznati u svetu muzike kao LP Duo, eksperimentišu sa beskrajnim mogućnostima sviranja na dva klavira i razvijaju nov pristup klavirskoj muzici. Brišući granice između žanrova, postali su jedan od najautentičnijih muzičkih sastava, izvodeći gotovo kompletan repertoar za dva klavira kao i svoju autorsku muziku. Doktorirali su na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a Konzertexamen studije završili na Visokoj školi za muziku i pozorište u Roštoku (Nemačka). Dobitnici su više od 30 internacionalnih nagrada, a 2008. godine proglašeni su jednim od 8 najboljih klavirskih dua na najvećem svetskom takmičenju Dranoff Miami Two Pianos (Majami, Florida).
Nastupali su a najvećim festivalima i u koncertnim dvoranama kao što su Karnegi hol u Njujorku, Kenedi centar u Vašingtonu, festival Ars Electronica Linc, festival Sonar Barselona, Meguro Persimmon Hall Tokio, Music in Pyeong Chang, Južna Koreja, Concertgebouw Amsterdam, kao i na turnejama širom Evrope, SAD-a i Azije.
Do sada su objavili 12 albuma za izdavačke kuće Universal Music, Donemus, Helikon records i Sweet Sensation. Neki od njihovih snimaka našli su se i u izboru renomirane izdavačke kuće Deutsche Grammophon.
Komponuju primenjenu muziku za pozorište, film, TV. Jedan od njihovih alter ega je projekat LP Elektro, dok Andrija Pavlović stvara i pod imenom Andy Pavlov.
Sonja i Andrija su koautori i lideri umetničkog i naučnog projekta Quantum Music (2015-), koji ima za cilj da istraži vezu između muzike i nauke (www.quantummusic.org). Poslednjih godina razvijaju potpuno nov instrument – DUALITY hibridni klavir. Dodavanjem posebnog hardvera, povezuju akustični klavir sa računarom, te uspevaju da lako manipulišu bilo kojim digitalnim zvukom, svetlom ili videom, spajajući svetove akustičnog i digitalnog (https://www.lpduo.com/duality/).
Ovoogodišnji program 56. izdanja BEMUS-a, beogradskoj publici će na tri koncerta predstaviti muziku srpskih autora.
Na koncertu u nedelju 13. oktobra, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, Orkestar Opere i Teatra Madlenianum sa dirigentom Dejanom Savićem izvešće dela S.Hristića, D.Radića, S. Božića i I.Jevtića. Solisti na koncertu su pijanistkinja Jasmina Janković i Dušan Zdravković na kontrabasu. Ulaz na koncert je slobodan.
U sredu, 16. oktobra, u sali Beogradske filharmonije, ansambl Metamorfozis sa umetničkim direktorom Sašom Mirkovićem, održaće koncert pod nazivom Omaž Zoranu Eriću.
U istom prostoru, u utorak 22. oktobra, violinistkinja Julija Hartig uz klavirsku saradnju Rajneke Brukhans predstaviće, izmedju ostalih i, dela Isidore Žebeljan, Aleksandre Vrebalov i Veljka Nenadića.
Ulaznice za koncerte u Sali Beogradske filharmonije u prodaji su na blagajni Beogradske filharmonije i onlajn putem linka: https://bilet.bgf.rs/repertoar.php#danas
Specijalna zahvalnica za dugogodišnji doprinos, pregalački i požrtvovan rad na promociji srpske muzike, dodeljena je na 33. Međunarodnoj tribini kompozitora Višoj stručnoj saradnici u Kancelariji za saradnju sa medijima i odnosima sa javnošću Sokoja, gospođi Mirjani Lazarević.
Ona je svoju bogatu karijeru, a za muzički život ranije u Jugoslaviji, a sada u Srbiji, započela još kao student Fakulteta muzičke umetnosti. Izuzetnu biografiju Mirjane Lazarević možete pročitati u tekstu u prilogu.
Od 2020. godine Mirjana Lazarević je postala član kolektiva Sokoja, sa posebnim zadatkom da podigne i učini vidljivim prostor Legata Slovenski o kome Sokoj brine, a u kome je ona u prethodnim godinama razvila značajnu koncertnu aktivnost.
U tom malom, a na muzičkoj mapi sve više značajnom prostoru, svoje autorske koncerte su održali mnogi značajni članovi Sokoja, autori seriozne muzike, u tom prostoru su izvođena i mnoga njihova dela, od strane renomiranih izvođača, a svoje prve nastupe i promocije imali su i naši članovi, mladi autori i izvođači, koji su svoje prve muzičke korake ostvarili preko pomoći na Sokojevom konkursu iz Fonda za kulturna davanja.
Sokoj na svom sajtu posebno ističe aktivnosti koje se događaju u prostoru Legata, na adresi Trg Nikole Pašića br. 1, pa je i iz toga moguće videti koliki je napor Mirjana Lazarević uložila kako bi se ovi, za muzičku kulturu Srbije važni događaji odvili na najkvalitetniji mogući način, a istovremeno predstavili Sokoj u onom svetlu koje on zaslužuje, kao čuvara srpske seriozne muzike.
Ponosni što je član našeg kolektiva, čestitamo Mirjani Lazarević na dobijenom priznanju.
Ulaz na sve programe je slobodan
Na konkurs za ovogodišnji Festival pristiglo je više od dve stotine kompozicija za najrazličitije vrste ansambala, autora iz gotovo celog sveta.
Selektorka Tatjana Milošević Mijanović odabrala je 32 najbolja i najzanimljivija dela iz Srbije, SAD-a, Grčke, Belgije, Italije, Severne Irske, Poljske i Izraela.
Odabrana dela čine pregled najnovijih ostvarenja domaćih stvaralaca uz izbor reprezentativnih primera različitih aktuelnih pravaca savremene muzike u svetu.
Prema rečima selektorke Milošević Mijanović Za program Festivala birane su kompozicije sa specifičnim muzičkim sadržajem koje u prvom planu imaju dostizanje inovativne zvučnosti, kako u okviru akustičnih ansambala, tako i u kombinaciji akustičnih instrumenata sa elektronikom koje svojim vrednim rezultatom obogaćuju muzički jezik sadašnjice i pokazuju put ka budućnosti. U želji da se podstakne stvaranje kompozicija i proširi reperotar za harmoniku, u fokusu su kompozicije za harmoniku u različitim kombinacijama: kao solo, sa gudačkim orkestrom ili kao deo ansambla.
Svečano otvaranje Tribine kompozitora biće posvećeno domaćim autorima. Simfonijski orkestar RTS- a pod dirigentskom palicom Olivere Sekulić-Barac izvešće dela domaćih autora i podsetiti nas na izuzetne umetničke domete srpske simfonijske muzike.
Publika u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, biće u prilici da čuje kompozicije Srđana Hofmana, Rajka Maksimovića, Vasilija Mokranjca, Bratislava Petkovića i Milane Stojadinović Milić.
U okviru programa obeležavanja 80 godina od rođenja istaknutog kompozitora i profesora emeritusa Srđana Hofmana (1944–2021) na 33. Međunarodnoj tribini kompozitora biće priređen koncert u čast Srđana Hofmana sa novim kompozicijama – posvetama njegovih bivših studenata. Članovi Ansambla za novu muziku Gradilište premijerno će izvesti kamerna dela deset kompozitora: Milice Paranosić, Svetlane Savić, Ivana Brkljačića, Jasne Veličković, Laure Mjede Čuperjani, Irene Popović Dragović, Vladimira Koraća, Aleksandra Perunovića, Nine Perović i Nataše Bogojević.
Program Festivala će upotpuniti koncert klavirske muzike Vladana Radovanovića u izvođenju Nataše Penezić i grupe pijanista. Podela programa među mladim izvođačima zajednička je ideja Vladana Radovanovića i Nataše Penezić, sa ciljem promovisanja stvaralaštva među bivšim i sadašnjim studentima FMU (i njegovoj afirmaciji u daljem radu ovih pijanista), ali i uključivanja mladih umetnika u važne projekte na domaćoj muzičkoj sceni.
Na ovogodišnjoj Tribini, na osam koncerata učestvuje više od stotinu izvođača koji su posvećeni interpretaciji savremene muzike i koji su stalni saradnici Tribine kompozitora. Pored SO RTS nastupaju najrenomiraniji ansambli i solisti za interpretaciju savremene muzike: BKO Ljubica Marić, Ansambl za novu muziku Gradilište, harmonikaš Nikola Peković i mnogi drugi istaknuti muzičari.
Na već tradicionalnoj Tribini u Tribini muzikolog Ksenija Stevanović predstaviće delo koje je dobitnik Mokranjčeve nagrade za 2023. godinu. Pored nagrade Mokranjac biće dodeljena i nagrada Aleksandar Pavlović.
Festivalski programi će se odvijati na više koncertnih lokacija od Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, SKC-a, preko Adventističke crkve, UK Parobrod do Muzeja nauke i tehnike gde će koncertom Gudačkog orkestra Ljubica Marić biti svečano zatvoren Festival.
Ulaz na sve programe je slobodan.
Ovogodišnju Tribinu su podržali Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije, Ministarstvo kulture, Opština Vračar a partneri u realizaciji programa su Kolarčeva zadužbina, Muzička produkcija RTS i Fakultet muzičke umetnosti.
Osnivač i izvršni producent je Udruženje kompozitora Srbije.
Detaljan program Festivala je dostupan na sajtu Udruženja https://composers.rs/?page_id=8437
Nedavno je u organizaciji Udruženja kompozitora Srbije, održan festival pod nazivom RIMUS – Revija instrumentalne muzike Srbije. Festival je otvorio predsednik Udruženja kompozitor Rade Radivojević.
U razgovoru za portal Rade Radivojević: Rimus je i ove godine bio visoko kvalitetan (izprveruke.rs) predsednik Udruženja kompozitora govorio je o aktuelnostima i aktivnostima Udruženja.
Šesto izdanje Runda Digital Day konferencije, koju organizuje Regionalno udruženje nezavisnih diskografa – RUNDA, održano je 23. i 24. septembra u Domu omladine Beograda. Ove godine je prvi put u ovom delu Evrope, održana i godišnja konferencija Svetske mreže nezavisnih izdavača – WINCON.
Na ovogodišnjem izdanju Runda Digital Day bilo je preko 200 delegata iz celog sveta – od Azije, Latinske i Severne Amerike, do Australije, Novog Zelanda i niza evropskih zemalja. Medju njima su bili i predstavnici muzičkih giganata kao što su YouTube, Bandcamp, Merlin, Orchard, Audio Salad, LyricFind, Zebralution, zatim vodeći akteri muzičkih asocijacija WIN i IMPALA i brojnih nezavisnih izdavačkih kuća, među kojima su Sub Pop Records, Beggars Banquet Group, Partisan Records, i niz muzičkih profesionalaca iz Srbije i regiona.
U fokusu su bile najaktuelnije teme iz oblasti digitalne distribucije muzike, korišćenja novih tehnologija i digitalnih alata, veštačke inteligencije i njenog etičkog korišćenja u industriji, nove načine ostvarivanja prihoda od muzike, kao i brojne prezentacije i radionice.
Sokoj su na ovogodišnjem izdanju konferencije predstavljali Srećko Barbarić, pomoćnik dirketora i Miloš Galić, Šef Službe za izdavače, mehanička prava i digitalne servise u Sektoru za dokumentaciju i raspodelu.
Hor i Simfonijski orkestar RTS-a predstavljaju kompozicije inspirisane srpskim manastirima. U prvom delu koncerta publika će biti u prilici da čuje simfonijske slike Zadužbine Kosova Ivana Jevtića, u čijem će izvođenju kao solisti nastupiti Jasmina Trumbetaš, sopran, Vanja Biserčić, tenor. U drugom delu premijerno će biti izvedena kompozicija Hilandar, zvona i i molitve za klavir i orkestar Marka Kovača, koji će se na koncertu predstaviti i u ulozi soliste – pijaniste. Dirigovaće maestro Dejan Savić. Koncert će biti održan u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u subotu, 14. septembra sa početkom u 20 časova.
Ulaznice su u prodaji na biletarnici Zadužbine.
Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je preminuo naš istaknuti član Borisav Bora Đorđević – Bora Čorba.
Bora Čorba je jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavatelja, kao i upečatljiva i uticajna javna ličnost.
Rođen je 1952. u Čačku. Đorđević je bio glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. godine. Pre toga je bio član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz.
Polovinom sedamdesetih Đorđević je objavljivao pesme i sa sastavima Hajduk Stanko i jataci, Zdravo i SOS, iz kog je kasnije nastala Riblja čorba, razvijajući se kao autor stihova i muzike.
Napisao je, između ostalog, stihove za pesmu “Produži dalje” Zdravka Čolića, na muziku Kornelija Kovača (1942-2022), kasnijeg producenta Riblje čorbe.
Sa akustičarskim sastavom Suncokret objavio je nekoliko singlova i jedan album “Moje bube” (1977), a kada nisu hteli da snime njegovu pesmu “Lutka sa naslovne strane”, nakratko je prešao u Rani mraz, u kome je bio Đorđe Balašević (1953-2021).
Đorđević je osnovao rok grupu Riblja čorba 15. avgusta 1978. godine sa članovima SOS-a basistom Mišom Aleksićem (1953-2020), gitaristom Rajkom Kojićem (1956-1997) i bubnjarem Miroslavom Vickom Milatovićem, a malo kasnije im se pridružio i drugi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga.
Riblja čorba je krajem 1978. godine objavila čuveni singl sa pesmom “Lutka sa naslovne strane”, koja je postala jedna od njihovih najpopularnijih pesama i zaštitni znak benda i Đorđevića.
Predvođena Đorđevićem, Riblja čorba je ušla među najpopularnije sastave Jugoslavije već sa debi albumom “Kost u grlu” (1979), a status je učvrstila “Pokvarenom maštom i prljavim strastima” (1981) i “Mrtvom prirodom” (1981).
Sviračku zrelost i nesvakidašnju popularnost Riblje čorbe, ali i pevačke sposobnosti, harizmu i duhovitost Đorđevića najbolje dokumentuje živi album “U ime naroda” (1982). Veliki jugoslovenski hitovi su postale Čorbine pesme kao što su “Ostani đubre do kraja”, “Nemoj srećo nemoj danas”, “Volim, volim, volim žene”, “Neću da ispadnem životinja”, “Dobro jutro” i brojne druge. Zbog provokativnih stihova etiketu za šund je dobio album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (1984), dok je sa sledeće “Istine” (1985) morala otpasti politički intonirana pesma “Snage opozicije”.
Na tom albumu se našla jedna od najlepših i najpotresnijih Đorđevićevih pesama “Pogledaj dom svoj, anđele”, za koju je napisao i muziku, a postala je zaštitni znak Čorbe i obavezno je izvođena na koncertima benda narednih decenija.
Đorđević je nastavio sa žestokim političkim porukama u pesmama poput “Ja ću da pevam” i “Tu nema Boga, nema pravde” sa “Osmog nervnog sloma” (1986) i “Član mafije” na “Ujedu za dušu” (1987). Istovremeno je umeo da bude duhovit u hitovima kao što su “Amsterdam”, “Nemoj da ideš mojom ulicom”, “Svirao je Dejvid Bouvi” i “Avionu slomiću ti krila”, ali i da napiše dirljive ljubavne ili životno potresne pesme poput “Prokleto sam”, “Sutra me probudi”, “Kada padne noć”, “Da to sam ja” i “Napolju”.
Đorđević je nastavio da se bavi aktuelnim politićkim temama i u osvit kraja Jugoslavije, u pesmama kakve su “Tito je vaš”, “Al Kapone” i “Žikica Jovanović Španac”, a potom i u vreme ratova i sankcija objavljenom albumu “Labudova pesma” (1992), gde je i pesma “Rat je završen”. Početkom ratnih devedesetih Đorđević je napisao stihove za pesmu “E moj druže zagrebački” kninskog sastava Minđušari, a pevao je sa folk pevačem Bajom Malim Knindžom u “Ćuti, ćuti ujko”.
Za projekat “S one strane duge” (1992) napisao je stihove i muziku za “Decu ti neću oprostiti”, koja se našla i ne njegovom samostalnom albumu “Njihovi dani” (1996), na kojoj je kritički pevao o bračnom paru Milošević u pesmi “Baba Jula”.
Đorđević je narednih decenija nastavio da vodi Riblju čorbu koja je redovno objavljivala albume, a poslednji je bio “Da tebe nije” (2019), dok je snimljen ali ne i objavljen album radnog naziva “Danse Macabre”. Izuzetno plodan stvaralac, Đorđević je napisao stihove za nekoliko stotina pesama, od koje su neki rađeni za izvođače kakvi su Miki Jevremović (1941-2017), Maja Odžaklijevska, Bisera Veletanlić, Oliver Mandić, Generacija 5, Dejan Cukić, Legende i brojni drugi.
Gostovao je Bijelom dugmetu u pesmi “Peduculis Pubis”, a sa Arsenom Dedićem (1938-2015) i Zoranom Predinom je i koncertno sarađivao.
Đorđević je objavio nekoliko knjiga pesama, poput “Ravnodušan prema plaču” (1985) i “Hej Sloveni” (1987), od kojih je “Šta je pesnik hteo da kaže” (2011) imala i autobiografsku proznu osnovu.
(izvor Tanjug)
U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima izražavamo najdublje saučešće.
Bora Đorđević će biti sahranjen u subotu, 07. septembra na Gradskom groblju u Čačku. Opelo će biti služeno u 14 sati, a sahrana u 14:30.
Sokoj već 70 godina zastupa prava autora muzike, autora teksta, autora aranžmana muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova, sa rečima i bez reči.
Kako bismo unapredili svoje poslovanje, a našim korisnicima omogućili kvalitetniju uslugu i pouzdanog partnera implementirali smo sistem menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2015 i sistem menadžmenta bezbednošću informacija u skladu sa standardom ISO/IEC 27001:2013.
