Sa velikim žaljenjem primili smo vest o odlasku našeg člana, Ace Stepića.

Poznati kompozitor narodne muzike i harmonikaš,preminuo je u 89.godini u Beogradu.

 Aca Stepić je komponovao više od  500 pesmama i preko 20 kola, a radio je za najpoznatije pevače poput Silvane Armenulić, Save Radusinovića, Ljube Aličića kom je komponovao čuvenu pesmu ”Šeherezada” i Šabana Šaulića za kog je uradio pesmu ”Jedna žena, sreće željna.”

Učio je da svira harmoniku u Meljaku, kod čuvene braće Ilije i Milije Spasojević, koji su tada svirali sa elitom narodne muzike – Mijom Krnjevcem, Vuletom Jeftićem i Danicom Obrenić.

Zanat je pekao svirajući po kafanama i hotelima širom Jugoslavije. Svirajući u “Gradskoj kafani” u Sarajevu, otkrio je sedamnaestogodišnju Zilhu Bajraktarević, koja će postati Silvana Armenulić. Izvela je sevdalinku “Moj dilbere” i sve oduševila.

Zahvaljujući Silvani, uzeo je Tomu Zdravkovića u svoju grupu. Pomogao je i tada neafirmisanom Zoranu Kaleziću da se proslavi pesmom “Moj život je tužna priča”, a ploča sa tom melodijom je za četiri meseca prodata u 200.000 primeraka. Orkestar Ace Stepića pratio je Silvanu, Tomu, Lepu, Tozovca, Šabana, Đorđa Marjanovića, Nadu Mamulu… Pukovniku Gadafiju svirao je “Šote, mori šote” i u Libiji i u Jugoslaviji.

Iskustva iz velike karijere pretočio je u knjigu “Neka žive pesme moje”, ispunivši tako želju pokojne supruge Nade sa kojom je proveo 62 godine.

U ime svih članova Sokoja upućujemo iskreno saučešće porodici i prijateljima.

Sa velikim žaljenjem primili smo vest o odlasku našeg istaknutog člana,  prof.Srđana Hofmana.

Prof.Hofman je rođen 1944. godine, školovao se u Beogradu i usavršavao u Nemačkoj.

Bio je  jedan je od najuglednijih srpskih kompozitora, profesor emeritus kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i šef Tonskog studija Fakulteta. Srđan Hofman je, između ostalog, bio sekretar srpske sekcije Internacionalnog društva za savremenu muziku, jedan od osnivača Međunarodne tribine kompozitora, dekan Fakulteta muzičke umetnosti i prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu. Predsednik Upravnog odbora Sokoja je bio u periodu 2006. do 2013. kao i od 2018. do 2019.

Objavio je veliki broj tekstova iz oblasti savremene muzike, a autor je i knjige Osobenosti elektronske muzike.

Njegov opus sadrži brojna dela orkestarske i kamerne muzike, solističke komade, kompozicije za vokalne i instrumentalne ansamble, te horska i elektroakustička dela. Kompozicije su mu izvođene i na vodećim muzičkim festivalima u zemlji i inostranstvu, na  BEMUS-u, Internacionalnoj tribini kompozitora, Ohridskom letu, Zagrebačkom bijenalu, Internacionalnom takmičenju elektroakustičkih kompozicija u Buržu, Simpozijumu elektronske muzike u Helsinkiju, Svetskim danima muzike u Nemačkoj, Švedskoj i Rumuniji.

Sa velikim žaljenjem primili smo vest o odlasku Marine Tucaković.

Marina je bila višedecenijski, najznačajniji jugoslovenski i srpski tekstopisac pop i folk muzike.

Rodjena je u Beogradu 1953. godine, gde je završila Ekonomski fakultet. Pisanjem tekstova se bavila od 19. godine. Njen prvi veliki hit je bila pesma Dodirni mi kolena koju je pevala grupa Zana i koja je doživela veliki broj prepeva i obrada.

Njen opus obuhvata više od 4000 pesama za gotovo sve najznačajnije izvodjače, ne samo u Srbiji nego u celom regionu.

Mnogim mladim izvdjačima je , svojim pesmama, pomogla da izgrade sjajne karijere. Njeno ime će ostati upamćeno kroz pesme koje su izvodili neki od najpoznatijih pevača za koje je pisala tekstove –  Zdravko Čolić, Toše Proeski, Oliver Mandić, Indira Radić, Svetlana Ražnatović, Severina, Nina Badrić, Neda Ukraden, Aca Lukas, Ana Nikolić i brojni drugi.

Bila je umetnički i muzički direktor festival Beovizija, deo žirija u rialiti šou programu „Operacija trijumf“.

U ime članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima upućujemo izraze najdubljeg saučešća.

U Beogradu je, u petak 17. septembra, posle duge i teške bolesti, preminuo, naš član, Milan Minja Subota. Rođen  je u Sarajevu 1938. godine ali je najveći deo svog života proveo u Beogradu gde je završio Elektrotehnički fakultet.

Kao kompozitor, napisao je mnoge kompozicije zabavne muzike i šansona kao i veliki broj pesama za decu. Kao vokalni solista, ploče je snimao u Jugoslaviji i Rusiji.

Bio je i član grupe One i oni sa Daliborkom Stojšić, Žarko Dančuom (Boba Stefanović) i Lidijom Kodrič.

Kao kompozitor muzike za decu, ostavio je veliki trag u dečjoj muzičkoj literaturi pesmama koje je pisao na stihove naših najistaknutijih pesnika . Uz njegove pesme „Deca su ukras sveta“, „Išli smo u Afriku“, „Rekao sam brezi i topoli“, „Telefonijada“, „Povrćijada“, „Kolo“, „Razbole se lisica“ odrastale su brojne generacije.

Komponovao je i ciklus pesama „Još nam samo ale fale“ na stihove Ljubivoja Ršumovića. Autor je i voditelj serije „Muzički tobogan“ koja je emitovana osamnaest godina i predstavlja rekordnu seriju po gledanosti i popularnosti na našem televizijskom programu. Zahvaljujući toj seriji naši najpoznatiji kompozitori komponovali su na stihove pesnika za decu preko sto pedeset kompozicija, od kojih su mnoge postale dečji evergrini.

Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.

Novi festival umetničke muzike pod nazivom U čast Predraga Miloševića, biće održan od 23. do 26. avgusta u Knjaževcu, u sali Muzičke škole koja nosi ime ovog kompozitora, pedagoga, dekana FMU, rodjenog u  Knjaževcu. (Predrag Milošević, 1904-1988.)

Tokom četiri festivalska dana, na pet koncerata biće izveden veliki broj kompozicija domaćih autora od kojih su neke posvete samom Festivalu. Pored kamernih sastava 4 gudača i Beogradski trio, solistički koncert će održati violinista Dušan Panajotovć uz klavirsku saradnju Igora Draževića.

Podršku Festivalu su dali Sokoj iz Fonda za kulturna davanja Opština Knjaževac, Muzička škola, Rotary Club i Radio Sirena iz Knjaževca.

Pod ovim naslovom upravo je objavljena, od strane Službenog glasnika, najnovija knjiga Vladimira Marića, kao nov značajan doprinos pravnoj literaturi, koja se bavi autorskim pravom i intelektualnom svojinom.

Napisana tako da se pitko čita, ne samo od čitalaca koji se bave ovom materijom, već i od strane šire zainteresovane publike, sa jasno i sistematski raspoređenom građom, te slikovitim primerima iz domaće i inostrane sudske prakse, ova knjiga predstavlja izuzetno važnu kockicu u mozaiku našeg razumevanja autorstva, autorskog dela kao i njegovog posebno važnog, odnosno presudno bitnog elementa: originalnosti.

Autor Vladimir Marić nije nepoznat kao autor naučnih radova, pa je tako autor tri knjige, kao i većeg broja stručnih članaka iz oblasti žigova i autorskog prava. Kao visoko školovani pravnik, magistrirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Torinu (Italija). Imao je i značajnu univerzitetsku karijeru, kao nastavnik na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, te predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1998. godine zaposlen je u Zavodu za intelektualnu svojinu, u kome prelazi put od pripravnika, do direktora ove važne institucije, na koje mesto je izabran 31. januara 2018. godine.

Iskreno preporučujemo ovo interesantno štivo svim našim članovima, ali i ostalim zainteresovanim čitaocima koje ova tematika zanima.