Iako se po nekim statistikama, muzika danas emituje 90 posto sa mobilnih uređaja, najviše telefona, domaći autori do sada nisu od toga imali nikakave koristi. Donošenjem Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Liste tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava, u aprilu mesecu 2022. godine, Vlada Republike Srbije je ispravila dugogodišnju nepravdu, koja je učinjena prema svim autorima (muzički autori, fotografi, filmski autori) i nosiocima srodnih prava ( pevači, instrumentalisti, glumci, vlasnici fonograma), jer uvoznici i proizvođači uređaja i nosača zvuka, slike i teksta nisu plaćali tzv. „posebnu naknadu“ za uvoz ili proizvodnju velikog broja uređaja i nosača zvuka slike i teksta, koji se nisu nalazili na Listi, već desetinama godina unazad. Reč je o naknadi koja se plaća u celom svetu.

U nastavku je ceo intervju sa direktorom Sokoja, Dejanom Manojlovićem.

https://citymagazine.danas.rs/kultura/art/manojlovic-ispravljena-nepravda-prema-autorima-muzike-filma-fotografije/

Jovan Maljoković, jedan od najznačajnijih predstavnika džez muzike iz Srbije i član Upravnog odbora Sokoja, govorio je o svom „nultom albumu“ izdatom ove godine, kao i o novom autorskom materijalu pod nazivom „Na raskrsnici svetova“.

Tekst sa portala www.bosnainfo.ba prenosimo u celosti:

Jovan Maljoković, džez saksofonista: Neobično je da dugo nismo svirali u Sarajevu

Legendarni saksofonista Jovan Maljoković je jedan od najznačajnijih predstavnika džeza iz Srbije, čija se muzika rado izvodi i sluša u čitavom svijetu.

Nedavno mu je austrijski izdavač Everland music izdao raritetni album „The Uplifting Abyss“ na vinilu. U pitanju je i nesvakidašnja priča.

-Prije nekoliko mjeseci dobio sam telefonski poziv od predstavnika austrijsko-holandske izdavačke kuće, da izdaju kao vinil ploču sa mojim do tad neobjavljenim snimcima. To je moj album koji sam snimio 1975. godine i koji je trebalo da bude objavljen odavno, ali je sticajem okolnosti, na master traci ostao kod mog prijatelja Keleta. On je živio u Londonu i bavio se izdavaštvom. Godinama sam mislio da je taj materijal izgubljen. Međutim, moj prijatelj je materijal proslijedio svom drugom prijatelju da ga čuva. To je bila moja neobjavljena autorska muzika, napravljena skoro prije pedeset godina. Kako je materijal na kraju dospio do kompanije Everland music, ne znam ali oni su bili oduševljeni energijom kojom zrači album „Ponor naviše“. Poslao sam im potom autentične fotografije iz tog vremena i oni su sve lijepo spakovali i objavili. Sada mi stižu poruke prijatelja iz cijelog svijeta, koji su ploču nabavili. Ta ploča je snimana u Beogradu u momentu kada sam se ja vratio iz Njemačke, gdje sam šest godina svirao džez u klubovima za Amerikance. Tada su svirali u isto vreme pioniri džez roka poput Herbi Henkoka. Ja sam preuzeo taj model i prvi ga svirao kod nas. Bio sam pun snage i muzika je izbijala iz mene. Album je sad na svjetskim radio-stanicama koje puštaju džez. Dobio sam već neke kritike, u kojim za album stoji opis „Sveti Gral Yu džez roka“. Za mene je to od sada moj nulti album. On je poslije 50 godina, sam našao put da bude objavljen. To je savijet i mladim umjetnicima da nikad ne odustaju, ako snime nešto što zasta valja kad tad će se to naći pred masovnom publikom – priča Maljoković.

Uradio je kompletno novi autorski materijal koji se zove „Na raskrsnici svetova“.

-Album će biti tako nazvan zato što smo ovde gdje jesmo. To je džez album sa pečatom Srbije i Balkana. Aranžmane za gudački orkestar je radio Ivan Ilić. Plus je tu moj osmočlani bend sa četiri duvačka instrumenta. Premijerno ćemo sve to odsvirati na „Novosadskom džez festivalu“  17. novembra u Srpskom narodnom pozorištu Novog Sada. Ja sam mnogo prošao, svirao sam prvo u Njemačkoj, pa godinama turneje sa našim izvođačima po Sovjetskom Savezu, pa sam pet godina svirao sa Goranom Bregovićem u njegovom “Orkestru za svadbe i sahrane”, pa nebrojeno puta sa svojim džez orkestrom po najprestižnijim dvoranama svijeta. Sa takvim iskustvom siguran sam da će ovaj novi materijal, biti svuda dobrodošao – dodaje Jova.

Član je upravnog odbora Sokoja posljednjih četiri godine.

-Mogu da kažem da mi je drago što se u mom mandatu dogodilo puno lijepih uspjeha za Sokoj. Uspjeli smo da riješimo brojne unutrašnje probleme, da postanemo finansijski stabilni i da napravimo odličnu saradnju sa srodnim udruženjima u regionu kao što su hrvatski ZAMP ili bosanski AMUS, te da sa njima riješimo brojne probleme. Muzički autori koje štiti Sokoj, sada mogu pristojnije da žive – dodaje Maljoković.

Na kraju konstatuje da su festivali u regionu koji promovišu džez veoma povezani.

-Ja sjajno sarađujem sa ljudima koji vode džez festivale u regionu i Evropi. Godinama sam rukovodio džez festivalom u Valjevu. Ono što je neobično da godinama nismo svirali, na primjer, u Sarajevu, jer nekako nismo uspjeli da se uskladimo. Vjerujem da će uskoro svirati tamo kako bi promovisali album „Na raskrsnici svetova“ – kaže na kraju Jova Maljoković.

24. Radio-dani RAB Srbija održani su od 6. do 8. novembra u hotelu ,,Mona” na Zlatiboru, a u organizaciji Udruženja radio-stanica RAB Srbija.

U okviru ovog događaja održan je i panel ,,Domaća muzika danas – Izazovi našeg muzičkog stvaralaštva”. Moderator je bio Marko Spalević (NAXI radio), a panelisti: Aleksandar Gajović (novinar i pisac), Petar Janjatović (novinar i pisac), Dragan Gaga Popović (novinar i pisac), Vida Samardžić (PKS), Ana Stanić (kantautorka).

Ispred Sokoja, panelu su prisustvovali i Jovan Milošević, zamenik direktora, kao i Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu.

Diskutovalo se o potrebi menjanja odnosa domaćih radio emitera prema domaćem muzičkom stvaralaštvu i načinima da se poveća prisutnost domaće muzike na programima radio stanica.  Uvođenje minimalne kvote emitovanja domaćeg muzičkog stvaralaštva obezbedilo bi veću zastupljenost domaće muzike u medijskim programima. Razvijenija svest o podržavanju domaćeg muzičkog stvaralaštva je važna i prilikom kreiranja zdrave konkurencije na tom tržištu i stvaranja uslova za samoodrživost domaće muzičke industrije, istaknuto je tokom panela.

Posle intenziviranih kontakta i razgovora, u cilju poboljšanja saradnje između dve organizacije koje ostvaruju prava muzičkih autora, a u vezi sa korišćenjem njihovih repertoara na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine, Asocijacija kompozitora muzičkih stvaralaca BIH (AMUS) izvršila je prema Sokoju svoju obavezu, a koja se odnosi na prikupljena sredstva za srpske autore, za drugi deo 2019. godine.

Istovremeno, Sokoj je izvršio svoju obavezu, za isti period, prema bosansko-hercegovačkim autorima koji se ovde emituju.

Kako je prethodno dogovoreno, odmah posle ovoga će se nastaviti razrešavanje problema koji se odnosi na međusobna plaćanja za 2020. godinu, a potom i za 2021. godinu, kako bi se sustigli termini obaveza plaćanja koji proističu iz međusobno zaključenog ugovora.

Ovo je vrlo važno za naše članove, koji u kratkom roku, a najdalje do polovine novembra, mogu da očekuju svoje tantijeme, po ovom osnovu.

U Privrednoj komori Srbije održan je panel sa temom Domaće muzičko stvaralaštvo. Zaključeno je da su danas, najveći izazovi u  kreativnoj industriji u Srbiji , odnos javnosti i institucija prema intelektualnoj svojini, kreativnom radu kao i status samostalnih umetnika.

Moderator panela je bila Ana Stanić, predsednica Grupacije muzičkih izvođača i muzičkih autora u PKS, a u diskusiji su učestvovali Maja Rakovic, potpredsednica Grupacije radiodifuzije u PKS i vlasnica Naksi radija, Željko Vasić, predstavnik Udruženja kompozitora Srbije, Dejan Manojlović, direktor Sokoja i Rodoljub Stojanović, zamenik predsednika Grupacije muzičke industrije PKS.

Po navodima  agencije Beta – “udruženje za kreativnu industriju organizovalo je panel u okviru serije diskusija pod nazivom Izazovi kreativne industrije  koje su se bavile problemima domaćeg muzičkog stvaralaštva (DMS).
Učesnici su predložili da DMS podrazumeva da ga je komponovao državljanin Srbije sa još dvoje saradnika iz zemlje iz neke od kategorija: tekstopisac, aranžer, izvodjač i produkcija.

Učesnici panela usaglasili su se da se za dostizanje samoodrživosti muzičke industrije Srbije prvo mora promeniti odnos prema prisutnosti DMS u medijima, sa posebnim osvrtom ka novijem sadržaju kako bi se održavala zdrava unutrašnja konkurencija.

Zaključak je da moraju da se uvedu minimalne kvote emitovanja domaćeg DMS za javne servise, kao i zakonska obaveza za raspodelu javnih sredstava i dobara tako da se zaštiti taj vid kreativnog rada.

Navedeno je i da je neophodno raditi i na otvaranju muzičkog centra Srbije koji bi promovisao razvoj domaće muzičke industrije u zemlji i svetu.

Kako je navela PKS, prioritet organizacije panela posvećenih kreativnoj industriji jeste da se rasvetle i jasno predstave problemi koje stvara kradja proizvoda stvaralaštva, zatim nedovoljna svest o podržavanju domaćeg stvaralaštva i spora izmena zakona i poreskih politika”.

Svetozar Saša Kovačević , srpski kompozitor i redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, orguljaš i kantor Reformatsko – hrišćanske crkve preminuo je u 72. godini.

Njegov kompozitorski opus obuhvata više od 300 kompozicija duhovne muzike, solo pesme, instrumentalne i scenske muzike, kamerne i simfonijske muzike. Stručni konsultant je Knjige o orguljama u Vojvodini autora Đerđa Mandića u zajedničkom izdanju Agape doo Novi Sad i Zavoda za kulturu Vojvodine 2005. Recezent je Muzičkog leksikona srpsko/engleski i englesko/srpski, u izdanju Jezikoslovca u Beogradu 2006.

Za svoj rad dobio je brojna priznanja. Svetozar Kovačević je dobitnik III nagrade na festivalu novih kompozicija za orkestar harmonika (1973), nagrade za scensku muziku u predstavi “Patkica Žutkica” na 28. Festivalu lutkarskih pozorišta u Novom Sadu (1995). Internacionalni biografski centar (IBC) iz Kembridža 2005. ga je uvrstio u svoju publikaciju 2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century, a 2010. IBC mu je za delo Missa Oecumenica dodelio diplomu i srebrnu medalju za dostignuća na polju muzike.

U ime članova Sokoja upućujemo iskreno saučešće porodici, prijateljima i saradnicima.

Komemoracija Korneliju Bati Kovaču, biće odrźana u Svečanoj sali Skupštine grada u subotu u 11h, a sahrana u 14h na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Porodica će izjave saučešća primati od 13h u kapeli na Novom groblju.

Sa velikim žaljenjem smo primili vest da je član Sokoja, istaknuti kompozitor, pijanista i aranžer Kornelije Bata Kovač, preminuo u Beogradu u 81. godini.

Rođen je u Nišu 1942. godine, a svoju prvu kompoziciju „Pusti trotoari“ Kovač komponuje već sa četrnaest godina – 1956. godine.

Kovač postaje član popularnog sarajevskog rok benda Indeksi 1966. godine, a 1968. godine se preselio u Beograd gde je osnovao Korni grupu.

U karijeri dugoj više od 6 decenija, svojim kompozicijama je ispisao istoriju naše popularne muzike i ostavio  više stotina kompozicija. Njegovo ime će ostati upamećeno po hitovima koje su izvodili Zdravko Čolić, Bisera Veletanlić, Olivera Katarina, Lepa Brena, Neda Ukraden, Miki Jevremović, Miša Marković  i mnogi drugi.

Kornelije Kovač je pisao muziku za pozorište, filmove i televiziju. Njegove pesme su bile na mnogim albumima koji su bili izdavani u: Jugoslaviji, Španiji, Francuskoj, Americi, Švedskoj, Holandiji, Finskoj… Mnoge od njih su dostigle platinasti ili zlatni tiraž. Od 1979. godine, Kornelije Kovač je učestvovao u mnogim projektima u Španiji kao producent, kompozitor i aranžer.

Prošle godine je u Nišu dobio nagradu za životno delo.

Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.

Direktor Sokoja, Dejan Manojlović, uz prisustvo svojih saradnika, Jovana Miloševića, pomoćnika direktora, Predraga Negovana, Direktora IT sektora i Dejana Smiljanića, IT konsultanta, u ime Sokoja je potpisao Ugovor o izradi novog informacionog sistema Sokoja.

Posle donošenja odluke Skupštine Sokoja da se sa ponuđačima M&I i DEX, koji čine konzorcijum, zaključi Ugovor o izradi novog informacionog sistema, sa ovim Konzorcijumom su vršeni pregovori oko mnogih detalja važnih za realizaciju ovog projekta. To su pre svega važni prilozi Ugovora, koji se odnose na organizaciju i metodološke standarde za pružanje usluga implementacije modula i platforme, kao i novih aplikativnih sistema, dinamički plan realizacije ovih usluga, te tehnički uslovi za njihovu implementaciju. Kruna svega je Ugovor, zaključen 29. avgusta 2022. godine, koji će pružiti punu kontrolu Sokoju za realizaciju ovog posla. Takođe, postignuti su i odlični finansijski uslovi, koji se odnose na kupovinu određenih gotovih aplikativnih rešenja, kao i izuzetno povoljni uslovi razvoja sistema, u smislu povoljne cene čovek/dan, ispod trenutne tržišne cene, koja inače svakog dana raste.

Sokoj je u međuvremenu, a u skladu sa usvojenom Strategijom, unapredio svoje ljudske resurse, a kada su u pitanju IT kadrovi. To je urađeno kroz određene interne preraspodele, ali i kroz dodatna eksterna angažovanja. Partneri u Konzorcijumu su takođe spremni što se tiče zaposlenih koji će raditi na našem projektu, a i oni planiraju dodatna angažovanja, kako bi kvalitetno i u roku završili dogovoreni posao. Skupština је kroz svoju odluku, ali i kroz Plan investicija za 2022. godinu, kao deo Plana rada Sokoja za 2022. godinu, predvidela i opredelila sredstva za finansiranje novog Informacionog sistema.

U realizaciji ovog posla osim Konzorcijuma i Sokojevog IT sektora, učestvovaće svi zaposleni Sokoja, koji će osim svojih redovnih operativnih poslova, koji ne mogu da se odlažu, morati da daju svoj doprinos u izradi Informacionog sistema i učine da on sistem bude koncipiran kao savremen, transparentan i efikasan sistem u korist svih u Sokoju, kako članova, tako i zaposlenih.