Sa velikim žaljenjem smo primili vest da je član Sokoja, istaknuti kompozitor, pevač i dugogodišnji urednik TV Beograd,  Radoslav Graić, preminuo u Beogradu u 92. godini.

Rodjen je 1932. godine u Mrkonjić Gradu. Sa porodicom se, zbog očevog posla, selio prvo u Prijedor, a zatim pred sam početak Drugog svetskog rata u Sanski Most. Jedno vreme su živeli u Beogradu da bi u Valjevu ostali do 1946. a potom se preselili u Jajce. Školovanje je nastavio u banjalučkoj gimnaziji a studije je završio u Beogradu gde je diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu i paralelno je išao u srednju muzičku školu. U Beogradu je završio i solo pevanje na Muzičkoj  akademiju u klasi profesora Branka Pivničkog. Jedno vreme je bio član Hora Radio Beograda a tokom 1958. je počeo samostalnu karijeru izvodeći narodne i starogradske pesme i šlagere.

Graić je jedan od najsvestranijih autora popularne muzike na ovim prostorima. 60-ih je počeo sa zabavnim(“Anđelina”, “Stjuardesa”, “Prolećni cvet”), nastavio sa dečjim pesmama (“Vuče, vuče, bubo lenja”, “Lako je prutu da se sokoli”), gradskim pesmama i romansama (“Sviraj, sviraj Pišta-baći”, “Eh, lane, moje lane”, “Ostaću uvek bekrija”, “Samo jednom srce ludi”), vranjanskim pesmama (“Mito bekrijo”, “Stani, stani zoro”, “Žubor voda žuborila”), vojvođanskim pesmama (“Puca jelek tesan kroj”), šumadijskim pesmama (“Hej, krčmarice”, “Doleteće beli golub”, “Imala sam drugaricu”, “Ne vraćam se više u tuđinu kletu”, “Zapiši u svom srcu”, “Ja nisam gospodin”, “Kad zaškripi kapija”), duetsko-dijaloškim pesmama (“Nije zlato sve što sija”), prepevima (“Madmazel Liz”, “Ostaj ovde”, “Jedna gitara, hiljadu snova”), baladicama (“Neveni”, “Veni, veni, moj nevene”, “Zaboravi me”), muzikom za TV, pozorište, film.

Radоslav Graić je ostavio višedecenijski, neizbrisiv trag i na mestu muzičkog urednika i autora kultnih emisija na RTS-u.

Godine 2020. povodom Dana državnosti Republike Srbije odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge.

Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.

U okviru proslave svog tridesetog rođendana (4. april), ali i promocije svog osmog,  najnovijeg, albuma ’Hodaj’ koji je izašao u izdanju RTS PGP, rok grupa ’Neverne bebe’ je u RTS Klubu u Svetogorskoj ulici u Beogradu okupila svoje mnogobrojne prijatelje i poštovaoce, da zajedno obeleže ove značajne datume i događaje iz života i rada grupe. Odmah potom, u studiju 6 Radio Beograda, održan je jedan mini ’live’ koncert, koji je i snimljen od strane RTS, te će tako biti dostupan i širem auditorijumu.

Oba događaja označila je pre svega sjajna muzika ovog benda, ali i emocije koje su strujale kako između njenih članova, tako i one koje su prelazile na goste i vraćale se ka ovim izvanrednim umetnicima.

Neverne bebe su srpski progresivni rok bend, osnovan u Valjevu 4. aprila 1993. godine. Od tada, do danas, pod mudrim i doslednim rukovodstvom osnivača i lidera grupe, Milana Đurđevića nižu značajne uspehe na domaćoj rok, ali i kulturnoj sceni. To je grupi obezbedilo i izuzetan kvalitet, ali i dugovečnost. Kroz grupu je prošao niz značajnih muzičara i umetnika, a u ovom trenutku, uz Milana, tu su i odavno čuveni Vlajko i Ranđa, Tijana, Jelena, Nemanja, Andreja, a od skora i novi bubnjar Miloš Ratković.

U prazničnoj, veseloj i emotivnoj atmosferi, koja je označila ove događaje, čuli smo da Neverne bebe imaju značajne planove za sledećih 30 godina života i rada grupe, a nama ostaje da im poželimo pre svega dobro zdravlje, a to je garancija da ćemo i dalje uživati u sjajnoj muzici, koju stvaraju.

Autorsko veče kompozitora i akademika Ivana Jevtića biće održano 18. marta u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine od 20 časova. Uz Simfonijski orkestar RTS-a i dirigenta Oliveru Sekulić-Barac, na koncertu će nastupiti i eminentni solisti Erik Obie (truba), Loran Kabare (trombon) i Miloš Budimirov (tuba).

Ovo je prilika da publika čuje neka od najznačajnijih dela iz opusa ovog stvaraoca, pisana za limene duvačke instrumente – „Prvi koncert za trubu i orkestar”, „Koncert za tubu” i „Dupli koncert za trubu i trombon” kao i svetsku premijeru „Koncerta za trombon i veliki gudački orkestar”.

Ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine.

Organizacija za zaštitu prava autora muzike Crne Gore – PAM CG, organizovala je u hotelu „CUE“ u Podgorici konferenciju pod nazivom “Izazovi zaštite intelektualne svojine”.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Sokoja: Radivoj Brkić, šef Službe za pravne poslove i Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu i pomoćnik direktora Sokoja.

Nakon uvodnog obraćanja, prisutni su imali priliku da, u okviru održanog panela, čuju nešto više o trenutnom stanju na polju zaštite intelektualne svojine u Crnoj Gori. Član poslovno-tehničkog komiteta Cisaka, Srećko Barbarić, govorio je o kolektivnom ostvarivanju muzičkih autorskih prava u digitalnom okruženju.

Više o događaju možete pročitati u članku podgoričkog portala “Vijesti”: 

Dejan Manojlović, direktor Sokoja za K1 je govorio o planovima i dosadašnjim uspešnim rezultatima Organizacije muzičkih autora Srbije.

U subotu, 18. februara u Sali Udruženja kompozitora Srbije, obeležen je dan ovog Udruženja.

Tom prilikom dodeljene su zahvalnice istaknutim članovima i institucijama medju kojima je i Sokoj – organizacija muzičkih autora Srbije. U ime Sokoja zahvalnicu je primio direktor Sokoja, Dejan Manojlović.

Čestitamo 78 godina rada našim kolegama iz Udruženja kompozitora.

Nagrade našim članovima

Predsednik Saveta autora Sokoja, kompozitor Radivoje Rade Radivojević dobitnik je ovogodišnje Vukove nagrade a Slavko Mitrović Cale, takodje član Saveta autora Sokoja,  dobitnik je ovogodišnjeg Sretenjskog ordena trećeg stepena za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti javnih i kulturnih delatnosti, posebno u oblasti muzičke umetnosti.

Čestitamo dobitnicima na zasluženim priznanjima.

Obeležen Dan Sokoja – 73. godine rada Organizacije muzičkih autora Srbije

U petak, 10. februara obeležen je Dan Sokoja na svečanosti u prostoru “Openspace Bezistan”.  Proslavi povodom 73. godine rada Organizacije muzičkih autora Srbije, prisustvovali su članovi upravljačkih organa ovog udruženja kao i brojni gosti i partneri. Medju gostima bili su predstavnici Ministarstva pravde, Zavoda za intelektualnu svojinu, OFPS, PI, Udruženja kompozitora Srbije, Udruženja džez, zabavne i rok muzike, brojnih medijskih kuća sa kojima Sokoj uspešno posluje već godinama. 

Prisutnima su se obratili direktor Sokoja, Dejan Manojlović kao i predsednik Upravnog odbora, Nikola Čuturilo. Manojlović je istakao da je Organizacija muzičkih autora Srbije, protekle godine odlično poslovala i da je ušla u niz rekonstrukcija, od renoviranja zgrade do novog informacionog sistema. Nikola Čuturilo je rekao da mu je želja da za vreme njegovog mandata, sa ostalim kolegama, učini sve što je neophodno da Sokoj bude transparentna i efikasna organizacija za kolektivno ostvarivanje prava muzičkih autora, koja radi u korist svih svojih članova. Posebno je istaknut Fond za kulturna davanja iz koga su finansirani brojni muzički projekti 2022.godine. Mali film podsetio je prisutne na znamenite kolege kompozitore, tekstopisce i aranžere koji su preminuli protekle godine.

Odmah posle Drugog svetskog rata, 1945. godine , konstituisana su tri udruženja kompozitora – Srbije, Hrvatske i Slovenije a nešto kasnije i Makedonije. Već 1946. godine održana je konferencija na kojoj je postignut sporazum o izgledu budućeg saveza, koji bi težio razvijanju jugoslovenske muzike u zemlji i njenoj promociji u inostranstvu, kao i regulisanju autorskog prava. Tako je Prvi kongres kompozitora i muzičkih pisaca Jugoslavije koji je održan 12. i 13. februara 1950. u Beogradu u svečanoj sali Muzičke škole “Stanković”, postao osnivački kongres Sokoja. Zabeleženo je da je Kongresu prisustvovalo 120 delegata kompozitora iz svih republičkih udruženja, kao i gosti i zainteresovani posmatrači iz kulturnih, naučnih i prosvetnih institucija. Ova organizacija je tokom proteklih sedam decenija pretrpela mnogobrojne transformacija koje su vezane za metamorfozu društvenog i državnog uređenja zemlje u kojoj je ona funkcionisala – Jugoslavije, a zatim Srbije. Danas je zaštita autorskih prava dominantan aspekt u radu Sokoja. Ali, različite aktivnosti i manifestacije koje je Sokoj inicirao, podržavao ili u njima učestvovao, oslikavaju strategiju njegovog delovanja na polju kulturne politike i njegov značaj u stvaranju povoljnog okruženja za muzičko stvaralaštvo u različitim žanrovskim sferama.

Na poslednjoj sednici Upravnog odbora, ovaj organ Sokoja, kao nadležan za izbor direktora Sokoja, ponovo je na ovo važno mesto izabrao dosadašnjeg direktora, Dejana Manojlovića.

Kako prethodni četvorogodišnji mandat direktoru Manojloviću, a na koji je izabran 11. februara 2019. godine ističe, to je Upravni odbor Sokoja izvršio svoju Statutarnu nadležnost i izvršio izbor direktora Sokoja u sledećem mandatnom periodu.

Kako je istaknuto u diskusiji na sednici Upravnog odbora, rezultati koje Sokoj postiže na svim poljima, a kao rezultat rada direktora Manojlovića, te dosadašnje i više nego uspešne bliske saradnje Upravnog odbora i direktora Manojlovića, kao i njegove komunikacije sa drugim organima i telima Sokoja (Nadzorni odbor, Savet autora), kandidovali su dosadašnjeg direktora Sokoja da i u sledećem mandatnom periodu, zajedno sa drugim organima i telima Sokoja završi započeto i uredi Sokoj kao transparentnu i efikasnu organizaciju za kolektivno ostvarivanje prava muzičkih autora, koja radi u korist svih svojih članova

Predmet konkursa su projekti koji imaju za cilj stimulisanje, promovisanje i čuvanje muzičkog stvaralaštva domaćih autora svih žanrova, koji su zaštitu prava poverili Sokoju – Organizaciji muzičkih autora Srbije. Prednost imaju projekti koji uključuju dela više autora.

Konkurs se raspisuje na osnovu člana 34. a u skladu sa članom 55. Statuta Sokoja, prema kriterijumima predviđenim članom 13.6. Plana raspodele. Projekti moraju da budu realizovani i opravdani do 31. decembra 2024. godine. Konkurs se objavljuje u dnevnom listu Politika i na sajtu Sokoja: www.sokoj.rs

Oblasti i kriterijumi koji su konkursom obuhvaćeni: