Na redovnoj sednici održanoj 28. maja 2023. godine u Velikoj sali u Privrednoj komori Srbije, učestvovao je 101 član aktuelnog saziva Skupštine Sokoja.

Velikom većinom glasova potvrđene su sve odluke donete na elektronskim sednicama Skupštine Sokoja za vreme pandemije korona virusa.

Većinskim brojem glasova usvojeni su izveštaji o radu organa Sokoja, kao i revizorski, godišnji izveštaj o poslovanju Sokoja za 2022. godinu, izveštaj o sredstvima izdvojenim za kulturne namene i za unapređenje zdravstvenog i socijalnog statusa članova Sokoja, kao i finansijski plan za 2023. godinu, što omogućava da se izvrši raspodela tantijema članovima za reparticionu 2022. godinu i normalno funkcionisanje Sokoja u 2023, kao i realizaciju projekata koji su konkurisali za sredstva iz Fonda za kulturna davanja.

Usvojen je i predlog izmena i dopuna Plana raspodele, koji je izradio i predložio Savet autora tokom prve polovine 2023. godine. Usvojene izmene Plana raspodele doprineće usaglašavanju ovog dokumenta sa važećim Statutom Sokoja, preciziranje pojedinih odredbi, konkretizaciji pojedinih procesa, te obuhvatanju novih situacija koje su se pojavile u praksi.

Pored usvanjanja predloga za izbor ovlašćenog revizora, koji će inovativnim alatima proveravati poslovanje Sokoja tokom 2023. godine, doneta je i odluka o prenošenju izdvojenih sredstava koja nisu bila raspodeljena tokom 2022. godine, u Fond za kulturna i socijalna davanja za 2023. godinu, kao i odluku o načinu raspodele sredstava koja nisu, u periodu od pet godina od dana završetka godine u kojoj su korišćena autorska dela, raspodeljena i isplaćena nosiocima prava. Takođe, doneta je i odluka o odobravanju zajmova Glumačkoj organizaciji Srbije.

Na prezentaciji je predstavljen projekat s ciljevima dugoročnog i stabilnog obezbeđenja informatičkih uslova za obavljanje delatnosti Sokoja, digitalizacije i automatizacije poslovnih procesa, tehničkih unapređenja i organizacionog uređenja, kao i obezbeđenja uslova za dalji razvoj i realizaciju novih servisa namenjenih autorima.

Predstavljen je Gantov dijagram projektnih aktivnosti, a kao rezultat dosadašnjeg razvoja projekta novog IS, prikazan je Portal za monitoring, eSokoj platforma sa novim standardima i komponentama zasnovana na veb rešenjima.

Podsećamo članove Sokoja da se sa svim dokumentima i odlukama sa sednice Skupštine mogu upoznati preko portala za autore, u okviru sajta Sokoja.

Zahvaljujemo svim članovima aktuelnog saziva Skupštine na aktivnom radu i učešću u diskusiji.

Foto: Nenad Đurđević

Na konkurs Fonda za kulturna davanja prijavljen je ukupno 541 projekat od kojih je 521 projekat ispunio uslove konkursa: 216  iz oblasti umetničke muzike, 75  iz džez muzike,  55  iz narodne i 195 iz oblasti popularne muzike (rokenrol, pop, bluz itd.).

Od tog broja, odlučeno je da se sredstva dodele za 122 projekta iz oblasti umetničke, 53 iz oblasti džeza, 22 iz narodne i 81 iz oblasti pop i rok muzike.

Ukupan iznos dodeljenih sredstava je 42.271.800,00 dinara.

Upravni odbor je na sednici, održanoj dana 18.05.2023. godine, doneo Odluku o sazivanju redovne sednice Skupštine Sokoja, koja će se održati dana 28.05.2023. godine sa početkom u 12.00h, u Velikoj sali u Privrednoj komori Srbije, Resavska 13-15, Beograd.

U Beogradu je, iznenada, u 57. godini preminula autorka Lana Toković.

Lana Toković je rođena 29.11.1966 godine u Beogradu. Osnivač grupe „Lana i Aldo“, muzikom se profesionalno bavila od svoje šesnaeste godine. Snimila je preko 40 trajnih snimaka za fonoteku Radio Beograda.

Ubrzo otvara muzički studio gde se bavi komponovanjem. Sa svojom grupom je održala veliki broj solističkih koncerata, a nagrade je osvajala kao kompozitor,vokalni izvođač i tekstopisac. Bavila se pisanjem muzike za pozorišne predstave, crtane filmove i reklame.

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima upućujemo izraze dubokog saučešća.

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da nas je napustio uvaženi autor i član aktuelnog saziva Skupštine Sokoja, Vladan Radovanović.

Radovanović je stvarao u oblastima muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze umetnosti  a preminuo je 15. maja u Beogradu u 91. godini.

Rođen u Beogradu 5. septembra 1932. godine, Radovanović je diplomirao kompoziciju na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Sa još troje umetnika 1958. godine osniva Medialu, ali je već sledeće godine napušta.

Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima Sintezijska umetnost i u okviru nje Vokovizuel.

Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, Radovanović je istraživao u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988).

Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti. Objavljivao je knjige, mape, partiture, autorske ploče, kasete i autorske kompakt diskove.

Učestvovao je u osnivanju Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predložio je osnivanje Grupe za višemedijsku umetnost na poslediplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu 2000. godine.

Od 2001. do 2011. je bio profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Grupa za višemedijsku umetnost). Titulu počasnog doktora muzike Univerziteta u Kolumbusu u Ohaju dobio je 2005. godine, a 2007. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Porodici, prijateljima i saradnicima upućujemo izraze iskrenog saučešća u ime svig članova Sokoja.

U ponedeljak, 8.maja , na Velikoj sceni Narodnog pozorišta dodeljene su nagrade Zlatni beočug  za 2022. godinu, istaknutim umetnicima i institucijama kulture.

Nagradu dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Beograda za doprinos kulturi grada Beograda, od 1970. godine. Osnivači nagrade “Zlatni beočug” su pesnik Vasko Popa, koji je nagradi i dao ime, kao i Radomir Stević Ras i Jevta Jevtović.

Jedan od dobitnika je kompozitor, pijanista, klavijaturista Milan Đurđević, frontmen pop rok benda „Neverne bebe“ koji slavi veliki jubilej – 30 godina postojanja, član Upravnog odbora Sokoja.

Čestitamo dobitnicima na ovom uglednom priznanju.

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da nas je napustio naš uvaženi kolega i član aktuelnog saziva Skupštine, Rastislav Kambasković.

Kompozitor i univerzitetski profesor, Kambasković je rođen  u Prokuplju 1939. godine.

Na Muzičkoj akademiji u Beogradu završio je studije muzičke teorije (1960/61) i kompozicije (1968/69) kod profesora Vasilija Mokranjca, magistrira je (1976/77) kod profesora Predraga Miloševića. Nakon specijalizacija u studiju Zapadnonemačkog radija u Kelnu 1968. godine i RAI-ja u Rimu 1973, stiče i zvanje magistra na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kambasković je radio u Radio Beogradu, najpre kao urednik za studijska snimanja kamerne i vokalno-simfonijske muzike, a potom i kao rukovodilac Simfonijskog orkestra Radio-televizije Beograd. Od 1988. do 2004. bio je profesor harmonije i analize muzičkog dela na katedri za teorijske predmete na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Od 1992- 1998. godine šef katedre za teorijske predmete FMU u Beogradu. Od 1998 – 2002. godine prodekan za nastavu FMU u Beogradu i FILUM-a u Kragujevcu. Tokom 2002. godine bio je vršilac dužnosti dekana FMU u Beogradu.

Komponovao je orkestarsku, kamernu i vokalno-instrumentalnu muziku. Dela ovog autora su više puta osvajala priznanja Udruženja kompozitora Srbije, a 1974. godine dobio je i nagradu Beogradskih muzičkih svečanosti za kompoziciju Ofrande.

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima upućejemo izraze iskrenog saučešća.

Pobednička kompozicija Sabora 2023 – „Eh, da mogu“ Aleksandre Ristanović

Radio-televizija Srbije i Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) zajednički su organizovali 5. Sabor narodne muzike Srbije.

Autori i izvođači 16 kompozicija nadmetali su se za titulu pobednika i druga prestižna priznanja Festivala najlepše nove narodne muzike – Sabora 2023. Pobedu je odnela kompozicija „Eh, da mogu“ u izvođenju Aleksandre Ristanović za koju je muziku i aranžman uradio Dragan Šainović Šaja na tekst Marine Atanacković.

Drugo mesto je osvojila kompozicija „I to je malo“ u izvođenju Ivana Milinkovića za koju je muziku, i aranžman uradio Slavko Stefanović Slavkoni na tekst Vladimira Mitrović.

Treće mesto osvojila je kompozicija „Slavska sveća“,  u izvođenju Stefana Petrovića Kosmajca, na muziku Bekija Bekića i tekst Dragana Radonjića u aranžmanu Vladana Stojković Srbijanca. Nagradu za trećeplasiranu kompoziciju na ovogodišnjem Saboru uručio je direktor Sokoja Dejan Manojlović.

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je naš član, srpski kompozitor i džez muzičar Mirko Šouc preminuo je u 90. godini. Ostavio je dubok trag kao autor i izvođač na jugoslovenskoj muzičkoj sceni.

Mirko Šouc rođen je 29. juna 1933. godine u Zemunu. Već sa pet godina imao je prvi profesionalni nastup. Diplomirao je 1960. godine na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Mirko Šouc je muzičar koji je svojim kompozicijama različitih žanrova, kao i svestranim muzičkim angažovanjem, stekao visoki ugled, popularnost i obeležio ceo jedan period muzičkog života od pedesetih do devedesetih godina dvadesetog veka.

Jedan je od začetnika, najpoznatijih kompozitora i interpretatora džez muzike na ovim prostorima, a naročito je poznat i cenjen kao virtuoz na džez harmonici.

Ansambl Mirka Šouca je realizovao na stotine koncerata i trajnih snimaka za potrebe RTS-a, gde je Mirko Šouc proveo ceo svoj radni vek.

Za svoj stvaralački rad nagrađen je brojnim, najprestižnijim nagradama: Nagrada za životno delo Internacionalnog džez festivala NIŠVIL, Orden rada sa zlatnim vencem, Nagrada Udruženja kompozitora za životno delo, Zlatni ključ (nagrada za trajni doprinos dečijem stvaralaštvu), Povelja udruženja džez muzičara, Zlatni mikrofon (nagrada Radio Beograda), nagrada „Car Konstantin“.

Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.

Nagradu Udruženja kompozitora Srbije „Darko Kraljić” za muzičko stvaralaštvo/životno delo u domenu popularne muzike za 2022. godinu, dobio  je  kompozitor Slobodan Marković, član aktuelnog saziva Saveta autora Sokoja.

Laureatu će nagrada biti dodeljena na autorskom koncertu planiranom u junu mesecu na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Iz obrazloženja žirija izdvajamo

Slobodan Marković, kompozitor, aranžer, producent i pijanista  je od početka svoje bogate karijere pokazao da se radi o višeslojnoj muzičkoj ličnosti. Kao muzičar sa klasičnim muzičkim obrazovanjem a sa osećajem za savremene muzičke tokove, u ovoj sredini uživa ugled i poštovanje koje je stekao izuzetnim doprinosom u više muzičkih pravaca.

Kao vrsni pijanista nastupao je sa svim našim najpoznatijim orkestrima i muzičkim grupama. Pominjemo njegov doprinos na legendarnim izdanjima Bijelog Dugmeta, Zdravka Čolića, Olivera Mandića i mnogih drugih, a sa podjednakim uspehom je nastupao kao solista džez i simfonijskog orkestra. Neretko je i sam dirigovao orkestrima i dobijao priznanja u zemlji i inostranstvu. Bio je nezaobilazni solista u muzici za filmove i TV serije za koje su muziku pisali Zoran Simjanović, Voki Kostić, Kornelije Kovač i bezmalo svi najpoznatiji autori primenjenog muzičkog žanra.