SOKOJ

Categories
Fond za kulturna davanja

PARALELNE ISTORIJE

Muzikološkinja dr Ivana Medić, viši naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU, od 2013. godine proučava stvaralaštvo srpskih kompozitora umetničke muzike koji su, tokom poslednjih decenija, napustili Srbiju. Spisak naših kompozitora u dijaspori sadrži više od 60 imena, među kojima su i veoma uspešni i afirmisani umetnici poput Aleksandre Vrebalov, Ane Sokolović, Jasne Veličković, Đure Živkovića, Marka Nikodijevića, Milice Đorđević, Katarine Miljković i drugih. Za malu kulturu poput naše, odlazak tolikog broja stvaralaca različitih generacija predstavlja nenadoknadiv gubitak. Stranice srpske istorije muzike koje je trebalo da budu posvećene ovim kompozitorima ostale su prazne, a mnogi od njih već su asimilovani od strane velikih kultura u kojima su se obreli.

Monografijom „Paralelne istorije – Savremena srpska umetnička muzika u dijaspori” dr Ivana Medić pokušava da ove kompozitore „vrati” u srpsku istoriju muzike i da čitalačku javnost upozna sa njihovim stvaralaštvom (o kojem do nas stižu samo sporadične informacije), te da ove autore afirmiše kao deo našeg kulturnog kruga. Monografija je mešovitog tipa i obuhvata „leksikon” koji sadrži biografije i popise najznačajnijih dela kompozitora iz dijaspore; zatim, iscrpne intervjue sa stvaraocima koji su se odazvali pozivu da se osvrnu na sopstvene životne i profesionalne „odiseje”; napokon, tu su i „studije slučaja” posvećene pojedinim kompozitorima.

Knjigu je objavio Muzikološki institut SANU  uz finansijsku podršku Sokoja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije .

Ceo PDF je dostupan za besplatno preuzimanje iz repozitorijuma DAIS SANU .

Iz recenzija:

„Istraživanjem su obuhvaćeni autori raznih generacija, počev od onih koji su napustili zemlju još pre raspada SFR Jugoslavije, preko autora starije i srednje generacije koji su se, nakon raspada zemlje, otisnuli u inostranstvo ’trbuhom za kruhom’, ili u potrazi za profesionalnim izazovima – pa sve do pripadnika mlađih generacija, koji u inostranstvo odlaze vođeni željom za međunarodnom afirmacijom. Knjiga sadrži i odlomke razgovora sa samim stvaraocima, čime im dr Medić pruža priliku da sami obrazlože razloge koji su ih naveli da odu u inostranstvo i da tamo ostanu.”

dr Melita Milin, naučni savetnik u penziji

 

„Autorkin cilj, koji se podudara sa ciljevima Muzikološkog instituta SANU, ali i svih odgovornih pojedinaca u našoj kulturi i nauci, jeste očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta ovih stvaralaca. To što oni više ne žive među nama, ne znači da više nisu ’naši’, da ne pripadaju srpskoj istoriji muzike – pa makar ’paralelnoj’!”

Akademik dr Dimitrije Stefanović, redovni član SANU (1929-2020)

sokojAsset 2

PARALELNE ISTORIJE

PARALELNE ISTORIJE
Categories
Fond za kulturna davanja

ROSI FEST

U sredu , 27. januara u okviru Rosi festa a tradicionalno na Svetski dan sećanja na žrtve holokausta, biće održan koncert na čijem su programu dela nagrađena na Konkursu za kompozitore koji je Rosi fest osnovao  pre četiri godine .

Za program Rosi festa 2021. odabrano je sedam kompozitora iz šest zemalja, od kojih su tri dela zasnovana na Krvavoj bajci, Desanke Maksimović . Autori su svoja dela prezentovali u formi  kratkih video zapisa.

Kompozicije Tamare Knežević – Krvava bajka kao i 21. oktobar Lazara Đorđevića, biće izvedene na ovom koncertu.

Koncert Portreti i sećanja koji je podržao Fond za kulturna davanja Sokoja  biće prikazan na Jutjub  kanalu festivala

sokojAsset 2

ROSI FEST

ROSI FEST
Categories
Fond za kulturna davanja

NOVA MUZIKA ZA HARMONIKU I VIOLONČELO

Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski” organizuje serijal koncerata kamerne muzike
u okviru kojeg će 21. januara 2021. sa početkom u 20:00 u online prenosu nastupiti duo harmonika-violončelo
BRANKO DŽINOVIĆ I ALEKSANDAR LATKOVIĆ
Na program su sledeće kompozicije
Stanislava Gajić – Raga i Igra
Baškim Šehu – Andantino
Draško Adžić – Danza Pompeiana, Un rito Romano immaginario
Maja Bosnić – UNITY.PROJECTIONS [001=>2]
Jug Marković – Steelworks
Koncert je moguće pratiti na fb stranici Kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski”

Ovaj duo nastao je, igrom slučaja, pred koncert Branka Džinovića u Studiju 6 Radio Beograda – decembra 2018. godine, kada su umetnici ad hoc izveli zajedno delo Sofije Gubajduline, nakon čega oni nastavljaju saradnju kroz projekat „Nova srpska muzika za harmoniku i violončelo” koji je podržan iz Fonda za kulturna davanja Sokoja.  Nedovoljan broj originalnih  kompozicija domaćih autora pisanih za ovaj kamerni duo,  bio je razlog da se obrate autorima mlađe generacije sa kojima su do sada sarađivali da urade nove kompozicije za njih. 

Aleksandar Latković je vođa violončelista Beogradske filharmonije i član gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije. Dirigenti sa kojima je sarađivao su Zubin Mehta, Uroš Lajovic, Klaudio Abado i Pjer Bulez.

Branko Džinović je harmonikaš i bandoneonista fokusiran na savremeni repertoar za ove instrumente. Sarađivao je sa Sofijom Gubajdulinom, Salvatoreom Šarinom, Filipom Leruom i Anom Sokolović.

sokojAsset 2

NOVA MUZIKA ZA HARMONIKU I VIOLONČELO

NOVA MUZIKA ZA HARMONIKU I VIOLONČELO
Categories
Fond za kulturna davanja

OBAVEŠTENJE UPRAVNOG ODBORA O REALIZACIJI PROJEKATA IZ FONDA ZA KULTURNA DAVANJA

Upravni odbor Sokoja je, na sednici održanoj dana 23. decembra 2020. godine,  predložio da se podržani projekti sredstvima iz Fonda za kulturna davanja kao što su koncerti, festivali i druge manifestacije sa živim izvođenjem, održe online, preko društvenih mreža i drugih platformi kao live prenosa, pod uslovom da podnosioci projekata ispunjavaju profesionalne standarde, u smislu produkcije (ozvučenja, kamere, rasvete i iznajmljenog prostora), a o čemu je potrebno unapred obavestiti stručnu službu Sokoja.

Navedeno je predloženo na osnovu sve većeg broja molbi podnosilaca projekata, a zbog epidemiološke situacije izazvane virusom COVID- 19 tokom 2020. godine i  u skladu sa merama koje je Vlada Republike Srbije donela za suzbijanje epidemije.

sokojAsset 2

OBAVEŠTENJE UPRAVNOG ODBORA O REALIZACIJI PROJEKATA IZ FONDA ZA KULTURNA DAVANJA

OBAVEŠTENJE UPRAVNOG ODBORA O REALIZACIJI PROJEKATA IZ FONDA ZA KULTURNA DAVANJA
Categories
Covid-19 Vesti iz Sokoja

OBAVEŠTENJE O RAČUNU ZA MESEC DECEMBAR 2020. GODINE ZA KORISNIKE JAVNOG IZVOĐENJA IZ REDA UGOSTITELJSKIH OBJEKATA (KONTINUALNO KORIŠĆENJE)

S obzirom na trenutnu situaciju izazvanu pandemijom COVID-19 koja je uzrokovala poslovanje pod otežanim okolnostima kao i skraćeno radno vreme ugostiteljskih objekata u skladu sa Odlukom Vlade, Upravni odbor Sokoja je doneo Odluku da se korisnicima i to:


–    Diskoteke, klubove, barove, splavove i druge slične objekte
–    Restorane, kafane, kafiće i slične objekte

ne fakturiše autorska naknada po osnovu javnog izvođenja za kontinualno korišćenje u ugostiteljskim objektima za mesec decembar 2020. godine.

Za sve informacije se možete obratiti mejlom ili telefonom koji su istaknuti na sajtu Sokoja.

sokojAsset 2

OBAVEŠTENJE O RAČUNU ZA MESEC DECEMBAR 2020. GODINE ZA KORISNIKE JAVNOG IZVOĐENJA IZ REDA UGOSTITELJSKIH OBJEKATA (KONTINUALNO KORIŠĆENJE)

Categories
Covid-19 Vesti iz Sokoja

OBAVEŠTENJE O UMANJENJU RAČUNA ZA MESEC DECEMBAR 2020. GODINE ZA KORISNIKE JAVNOG SAOPŠTAVANJA MUZIČKIH DELA IZ KATEGORIJE UGOSTITELJSKIH OBJEKATA

S obzirom na trenutnu situaciju izazvanu pandemijom COVID-19 koja je uzrokovala poslovanje pod otežanim okolnostima kao i skraćeno radno vreme ugostiteljskih objekata u skladu sa Odlukom Vlade, Upravni odbor Sokoja je doneo Odluku da se  korisnicima i to:

·         ugostiteljski objekti (restorani, kafei, kafići, internet kafei, bašte, kiosci brze hrane koji  poseduju prostor za smeštaj gostiju); i

·         diskoteke, klubovi, splavovi i drugi slični ugostiteljski objekti,

odobri umanjenje računa za decembar mesec 2020. godine u visini od 50% .

Korisnicima koji su obavestili Sokoj da nisu radili neće biti fakturisana autorska naknada.

 Za sve informacije se možete obratiti mejlom ili telefonom koji su istaknuti na sajtu Sokoja.

sokojAsset 2

OBAVEŠTENJE O UMANJENJU RAČUNA ZA MESEC DECEMBAR 2020. GODINE ZA KORISNIKE JAVNOG SAOPŠTAVANJA MUZIČKIH DELA IZ KATEGORIJE UGOSTITELJSKIH OBJEKATA

OLAKŠICE KORISNICIMA – POPUSTI
Categories
Vesti iz Sokoja

IN MEMORIAM Nenad Stefanović Japanac (1959 – 2021)

Sa velikim žaljenjem smo primili vest da je legendarni basista Nenad Stefanović, poznat kao Neša Japanac, preminuo u 62. godini.

Nenad Stefanović Japanac rođen je 1959. godine u Kruševcu. Mnogi su ga isticali kao najboljeg basistu Jugoslavije a učestvovao je u stvaranju preko 1000 izdanja i time doprineo da neka od njih postanu antologija jugoslovenske i srpske muzičke scene.

Bio je član Sokoja kao autor i aranžer i član Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike. 

Izražavamo najiskrenije saučešće njegovoj porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.

sokojAsset 2

IN MEMORIAM Nenad Stefanović Japanac (1959 – 2021)

OLAKŠICE KORISNICIMA – POPUSTI
Categories
Fond za kulturna davanja

KULTURNI ELEMENT PREDSTAVLJA MLADE KOMPOZITORE

Autorski koncert Ane Krstajić i Juga Markovića, mladih i uspešnih kompozitora koji svoje karijere grade u zemlji i inostranstvu biće emitovan na Youtube kanalu organizacije Kulturni element.

U ponedeljak 11. januara sa početkom u 20 časova možete pogledati prezentaciju njihove muzike koja je zamišljena kao komunikacija pokreta i zvuka.

Izvodjači na sceni su muzičari Jasmina Raković i Ana Krstajić za klavirom kao i plesači  Mila Stijak, Katarina Bućić, Branko Mitrović I Jakša Filipovac.

Projekat je podržan iz Fonda za kulturna davanja Sokoja.

Zapratite kanal Kulturnog elemnta na sledećem linku

Ana Krstajić je višestruko nagrađivana kompozitorka, koja je diplomirala i magistrirala  na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao i na Berkli koledžu za muziku u Bostonu.

Ana komponuje koncertnu, primenjenu muziku i aktivno nastupa i kao izvođač – pijanista. Ambasador je platforme “Srbija stvara”, a njena muzika izvođena je širom sveta.

Posle studija kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, Jug Marković se usavršavao na majstorskim kursevima kod renomiranih muzičara a pored studija kompozicije, završio je i studije arheologije u Beogradu.

Njegoe kompozicije  su izvođene na značajnim festivalima – „Muzički dani“ u Donauešingenu, Nemačka i festivalu u Eks-an-Provansu, Francuska. Dobitnik je više priznanja, među kojima se izdvaja prva nagrada za mladog kompozitora na Prvom međunarodnom konkursu „Nova klasika“ Moskovskog konzervatorijuma Čajkovski u novembru prošle godine kao i nagrade Stevan Mokranjac za 2019. godinu koju dodeljuje Udruženje kompozitora Srbije.

Trenutno je jedan od odabranih kompozitora festivala u Eks-an-Provansu i Kamernog hora Irske.

sokojAsset 2

KULTURNI ELEMENT PREDSTAVLJA MLADE KOMPOZITORE

KULTURNI ELEMENT PREDSTAVLJA MLADE KOMPOZITORE
Categories
Vesti iz Sokoja

AUTORSTVO U MUZIČKOM STVARALAŠTVU

AUTORSTVO U MUZIČKOM STVARALAŠTVU

Od predsednika Saveta autora Sokoja Radeta Radivojevića, kompozitora, aranžera, producenta i muzičara dobili smo tekst koji može biti dragocen, nekom od autora podsetnik, nekom uputstvo, a reč je o odgovorima na često postavljana pitanja i dileme.

Šta znači biti autor muzičkog dela?

Prvi uslov je biti rođen sa takvim darom. Naravno, taj poriv da se nešto stvara iskazuje se vremenom.

Biti autor u muzici podrazumeva dobro poznavanje muzičkog žanra kojim se bavite, a to znači znati istoriju žanra i lično svirati i analizirati literaturu.

Muzičko obrazovanje je takođe važan faktor u formiranju stava i kvaliteta muzike koju autor stvara.

Autor mora da ima kritički stav prema muzici koju stvara i neku vrstu autocenzure: jedna muzička misao se može izraziti na više načina.

Autor mora da bude odgovoran prema publici kojoj je njegovo delo upućeno. To se posebno odnosi na muziku za decu: pored muzike prilagođene uzrastu dece, tu je i didaktički i vaspitni pristup poruke koja se kroz tekst šalje deci.

Može da se komponuje na gotov tekst ili da se stvara najpre melodija pa da se na nju dodaje tekst i da se uklapa.

Postoje kompozitori koji pišu različite žanrove i sarađuju sa pesnicima, odnosno tekstopiscima.

Kantautori stvaraju i muziku i tekst i sami izvode svoju muziku. Oni su oslobođeni razmišljanja oko izvođača što je, takođe jedan važan činilac u oblikovanju i prezentaciji dela.

Kompozitori najčešće komponuju uz klavir ili uz gitaru. Može jasno da se uoči razlika kroz harmonske sklopove, rifove, kako se vodi melodija – što je uslovljeno načinom sviranja instrumenta itd.

Kompozitori ozbiljne muzike imaju, kroz muzičke oblike kojih se drže, širinu izraza i, što je važno naglasiti, sami pišu orkestraciju. Kod njih su harmonije mnogo složenije, dok se kompozitori popularne muzike drže čvrste male forme uglavnom: strofa – refren i u ograničenom harmonskom krugu u okviru dijatonike sa retkim proširenjima.

Kompozitori popularne muzike sarađuju sa aranžerima i tekstopiscima, mada vrlo često sve to i sami rade. Naravno, tu su i izvođači, prvenstveno mislim na pevače, što ceo proces stvaranja i realizovanja čini dosta kompleksnim.

Uloga aranžera i muzičkog producenta

Pored kompozitora, u procesu stvaranja pesme i njenog puta do krajnjeg korisnika – slušaoca, učestvuju i aranžer i muzički producent. Vrlo često je to ista ličnost oličena u muzičkom profesionalcu koji dobro poznaje žanr, muzički je obrazovan, vlada materijom, poznaje mogućnosti i izražajnost instrumenata i praktično melodiju koju je dobio od kompozitora oblači u adekvatno odelo.

Muzički producent u studiju vodi snimanje.

Kada je pevač u pitanju, mora da bude i pedagog i psiholog, da vodi pevača do odgovarajuće interpretacije i odgovara za kvalitet snimka.

On zajedno sa ton-majstorom u studiju radi mix kompozicije. Kako? O tome drugi put, kada se budemo bavili poslovima ton-majstora u studiju i muzičkog producenta kao i zakonitostima stvaranja zvučne slike jedne kompozicije.

Nosilac autorstva je kompozitor. Koautori su aranžer i tekstopisac. Standardna podela autorstva je 50% kompozitor, 25% aranžer i 25% tekstopisac. To može biti i drugačije, u zavisnosti od toga kako se koautori dogovore i to naznače prilikom prijave dela autorskoj agenciji, u našem slučaju Sokoju.

Šta je beat i kako ga tretirati u stvaranju muzike?

Beat je engleska reč, prevedena na srpski jezik u muzičkoj terminologiji, trebalo bi da se odnosi na ritmički impuls – tempo. Određivanje beata u kompoziciji, ukoliko je to potrebno, u procesu snimanja i finalnog uobličavanja jeste važan detalj, ali nije samo po sebi autorstvo.

Pojam autora se odnosi na autora muzike, autora aranžmana, autora teksta ali ne i na tvorca beata, što je čisto tehnički doprinos u stvaranju jednog autorskog dela.

Čini se da lica sa tehničkim znanjima i veštinama, bez kojih se teško pravi savremena muzika, u pokušaju da se proglase autorima, hoće da budu ono što nikako nisu. Njihov doprinos je zanatski i nije originalan u kreativnom smislu.

Kompozitori umetničke elektronske muzike komponuju svoje zvukove, i samim tim su i autori (Hofman, Osnovi elektronske muzike).

Što se komercijalne muzike tiče, autori beatova su upravo to, i tako se i potpisuju – niti su kompozitori niti aranžeri. U slučaju da se pozajmljuju (sempluju) komadići nekih numera i dalje se obrađuju, mora se imati dozvola autora, i samim tim se reguliše i deo zarade koji ide originalnim autorima (tako to funkcioniše u svetu).

U svetu se potpisuje vlasnik beata i adekvatno se plaća, što kod nas još uvek nije regulisano.

Razlika autorstva u digitalnoj i analognoj epohi

Autorstva u digitalnoj i ranije analognoj epohi se ne razlikuju.

Digitalna tehnologija je samo sredstvo za bržu, efikasniju i samim tim kreativniju obradu i beleženje zvuka.

Zabluda je da postoje autori koje digitalna tehnologija čini boljim. Autor je autor, samo su sredstva (alat) kojim se radi drugačiji.

sokojAsset 2

AUTORSTVO U MUZIČKOM STVARALAŠTVU

AUTORSTVO U MUZIČKOM STVARALAŠTVU

Old vinyl records and CD with audio cassette tape create shape a robot and Ear Headphones on blue background

Categories
Fond za kulturna davanja

TRAGOVI NEMANJE STANKOVIĆA

Violončelista Nemanja Stanković objavio je novi album pod nazivom „Tragovi“, u izdanju izdavačke kuće Metropolis Music uz podršku Fonda za kulturna davanja Sokoja.

U želji da dâ svojevrstan doprinos srpskoj literaturi za violončelo, Nemanja Stanković je okupio istaknute domaće kompozitore, koji su napisali sjajne kompozicije, upravo za ovaj instrument. Zapisima na CD  ova dela ostavljaju trag i služe kao svedočanstvo vremena u kojem su stvarane.

Na albumu se nalazi osam novih kompozicija koje potpisuju Dragana Jovanović, Anja Đorđević, Nataša Bogojević, Irena Popović, Ivana Stefanović, Milica Ilić, Ognjen Bogdanović i Igor Andrić.

 

Poseban kuriozitet na albumu predstavljaju dua – kompozicije u kojima su se Stankoviću, kao gošće, pridružile naše cenjene umetnice, pijanistkinja Maja Mihić, violinistkinja Tijana Milošević, kao i violončelistkinja Sandra Belić.

 

Album je od danas dostupan na svim većim digitalnim platformama kao i u prodavnici Muzičke kuće Metropolis Music

Fotografija: promo

sokojAsset 2

TRAGOVI NEMANJE STANKOVIĆA

TRAGOVI NEMANJE STANKOVIĆA