Karijeru komponovanja muzike za film počeo je 1975.godine. Nakon saradnje sa Zoranom Hristićem  na muzici za film “Nemirni”, prekida studije prava i upisuje Muzičku akademiju u Beogradu.

Do 2020.godine komponovao je muziku za 67 igranih filmova i više od 50 televizijskih filmova i serija, isto toliko animiranih i kratkih filmova, kao i za preko 500 reklamnih spotova.

Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti od 1993. do 2004.godine a od 1999. do 2002.godine predavao je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

U periodu od 1965.godine do 1999.godine izdao je 24 muzička albuma.

Komponovao je muziku za filmove različitih žanrova kao što su  „Specijalno vaspitanje“, „Grlom u jagode“, „Miris poljskog cveća“, „Nacionalna klasa“, „Zemaljski dani teku“, „Sećaš li se Doli Bel“, „Otac na službenom putu“, „Maratonci trče počasni krug“, „Balkan ekspres“, „Variola vera“, „Tajvanska kanasta“, „Šta se zgodi kad se ljubav rodi“, „Sabirni centar“, „Tango argentino“, „Virdžina“, „Besa“, „Bure baruta“, „Tito i ja“ i „Urnebesna tragedija“.

Filmska muzika mu je donela mnoge nagrade, medju kojima su i dve Zlatne arene u Puli, članstvo u evropskim muzičkim asocijacijama i zvanje počasnog građanina Valensije.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja među kojima su nagrada Udruženja kompozitora Srbije „Darko Kraljić“, Nagrada grada Beograda i druge. Mnogi filmovi za koje je radio muziku bili su nagrađeni u toj kategoriji na svetskim i domaćim festivalima.

Zoran Simjanović bio je član aktuelnog saziva Upravnog odbora Sokoja.

Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.

Sa velikim žaljenjem smo primili vest da je preminuo Predrag Živković Tozovac, srpski kompozitor, tekstopisac, harmonikaš i pevač narodne i folk muzike.

Ostaće upamćen po velikim hitovima medju kojima su  „Tražiću ljubav novu“, „Vlajna“, „Jesen u mom sokaku“, „Mirjana“, „Ti si me čekala“, „Violino ne sviraj“ „Ovamo Cigani“, „Oči jedne žene“, „Prazna čaša“, „Jeremija“ i drugima.

Rođen je 1936. godine u Kraljevu, a živeo je i radio u Beogradu.

U najranijem detinjstvu roditelji su otkrili njegov talenat za muziku. Svirao je harmoniku, trubu i bubnjeve. U Beograd je došao na studije, ali je muzika bila jača od želje za sticanjem diplome ekonomiste, pa je počeo da nastupa sa raznim orkestrima.

Prve pesme objavio je u novembru 1965. godine, a njegova velika popularnost počinje 1971. godine, kada je pobedio na Pesmi leta kompozicijom „Mirjana“.  Održao je brojne koncerte širom bivše Jugoslavije, ali i Evrope, Amerike, Kanade i Australije. Nastupio je na brojnim festivalima poput „Beogradskog sabora“, „Pesme leta“, „Hit parade“ i drugih, gde je osvajao prestižne nagrade.

Veliki hit postala je, svojevremeno  i pesma „Jeremija“ koju je tadašnja vlast okarakterisala kao četničku, zbog čega je morao da ode iz Jugoslavije. Dve godine je proveo kod prijatelja u Nemačkoj, a kada se vratio oduzet mu je pasoš. Sve to nije uticalo na popularnost koju je stekao, te je nastavio da nastupa, uprkos tome što je bio na „crnoj listi“.

Osamdesetih godina, zajedno sa Predragom Gojkovićem Cunetom i glumicom Zlatom Petković bio je voditelj čuvene Folk parade.

Koncertne scene je delio sa kolegama Predragom Gojkovićem Cunetom, Miroslavom Ilićem, Lepom Lukić, Mirom Vasiljević.

Rodno Kraljevo mu se u oktobru 2012. odužilo diplomom zaslužnog građanina grada a 2018. godine, na koncertu održanom povodom šezdeset godina RTS-a uručen mu je Zlatni mikrofon Radio Beograda.

Izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i saradnicima u ime svih članova Sokoja.