SOKOJ

Categories
Fond za kulturna davanja

POČINJU 58. MOKRANJČEVI DANI

Festival Mokranjčevi dani biće održani u Negotinu od 14. do 20. septembra.

O programima koji će odvijati tokom Festivala izdavjamo reči selektora 58. „Mokranjčevih dana“ prof. dr Sonja Marinković, muzikologa:

S obzirom na dugotrajnost i značaj “Mokranjčevih dana”, programski koncept 58. festivala ostaje veran čuvanju idejne okosnice manifestacije i njene osnovne misije: promovisanje stvaralaštva najznačajnijeg srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, davanje doprinosa afirmaciji njegovog i uopšte srpskog muzičkog stvaralaštva i izvođaštva, sa akcentom na negovanju horske tradicije.

Savremena srpska muzika zastupljena je u brojnim programima 58. festivala. Na vrlo interesantan način hor flauta “Flautino Lola klasik” sa umetničkim rukovodiocem Ljubišom Jovanovićem osmislio je program u kojem se susreću stvaralaštvo Stevana Mokranjca sa delima savremenih srpskih kompozitora različitih generacija: od Milana Mihajlovića (1945) i Ivane Stefanović (1948), preko Milane Stojadinović Milić (1962) i Aleksandre Vrebalov (1970), do Branke Popović (1977). Oni su kreativno i nadahnuto Mokranjčeve muzičke misli preneli u novi medij zvuka hora flauta, ansambla jedinstvene boje po mnogo čemu bliskog ljudskom glasu.

Negotin će imati priliku da vidi i jednu prošlogodišnju opersku premijeru “Iza operskih kulisa” savremene kompozitorke, pijaniste i istaknutog muzičkog pedagoga Vere Milanković (1953). Ona je izuzetno plodna umetnica, a veliki deo stvaralaštva posvetila je deci i mladima.

Negotinska publika će na 58. festivalu moći da upozna još jedno delo srodnog pozorišnog žanra – komad s pevanjem “Koštana” Borisava Stankovića u izvođenju Niškog pozorišta. Režiju i adaptaciju potpisuje Jana Maričić, scenograf je Miodrag Tabački, kompozitor Božidar Obradinović.

Festival podržava Sokoj iz Fonda za kulturna davanja.

Detaljan program je dostupan na sajtu manifestacije www.mokranjcevi-dani.com

Categories
Fond za kulturna davanja

FESTIVAL KAMERNE MUZIKE U NOVOM SADU

Sedmi festival kamerne muzike biće održan u Novom Sadu od 9. do 13. septembra u različitim koncertnim prostorima.

Festival čine programske celine naslovljene kao Kamerna rapsodija (svečano otvaranje), Festival na točkovima (koncert u Zrenjaninu), Mladi talenti, Veče posvećeno kamernoj muzici Rudolfa Bručija te Koncert zatvaranja The best of French horns.

Festival je podržao Sokoj iz Fonda za kulturna davanja a detaljan program je dostupan na sajtu Festivala

Front Page – Festival kamerne muzike

Categories
Vesti iz Sokoja

IN MEMORIAM – BORA ĐORĐEVIĆ

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je preminuo naš istaknuti član Borisav Bora Đorđević – Bora Čorba.

Bora Čorba je jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavatelja, kao i upečatljiva i uticajna javna ličnost.

Rođen je 1952. u Čačku.  Đorđević je bio glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. godine. Pre toga je bio član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz.

Polovinom sedamdesetih Đorđević je objavljivao pesme i sa sastavima Hajduk Stanko i jataci, Zdravo i SOS, iz kog je kasnije nastala Riblja čorba, razvijajući se kao autor stihova i muzike.

Napisao je, između ostalog, stihove za pesmu “Produži dalje” Zdravka Čolića, na muziku Kornelija Kovača (1942-2022), kasnijeg producenta Riblje čorbe.

Sa akustičarskim sastavom Suncokret objavio je nekoliko singlova i jedan album “Moje bube” (1977), a kada nisu hteli da snime njegovu pesmu “Lutka sa naslovne strane”, nakratko je prešao u Rani mraz, u kome je bio Đorđe Balašević (1953-2021).

Đorđević je osnovao rok grupu Riblja čorba 15. avgusta 1978. godine sa članovima SOS-a basistom Mišom Aleksićem (1953-2020), gitaristom Rajkom Kojićem (1956-1997) i bubnjarem Miroslavom Vickom Milatovićem, a malo kasnije im se pridružio i drugi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga.

Riblja čorba je krajem 1978. godine objavila čuveni singl sa pesmom “Lutka sa naslovne strane”, koja je postala jedna od njihovih najpopularnijih pesama i zaštitni znak benda i Đorđevića.

Predvođena Đorđevićem, Riblja čorba je ušla među najpopularnije sastave Jugoslavije već sa debi albumom “Kost u grlu” (1979), a status je učvrstila “Pokvarenom maštom i prljavim strastima” (1981) i “Mrtvom prirodom” (1981).

Sviračku zrelost i nesvakidašnju popularnost Riblje čorbe, ali i pevačke sposobnosti, harizmu i duhovitost Đorđevića najbolje dokumentuje živi album “U ime naroda” (1982). Veliki jugoslovenski hitovi su postale Čorbine pesme kao što su “Ostani đubre do kraja”, “Nemoj srećo nemoj danas”, “Volim, volim, volim žene”, “Neću da ispadnem životinja”, “Dobro jutro” i brojne druge. Zbog provokativnih stihova etiketu za šund je dobio album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (1984), dok je sa sledeće “Istine” (1985) morala otpasti politički intonirana pesma “Snage opozicije”.

Na tom albumu se našla jedna od najlepših i najpotresnijih Đorđevićevih pesama “Pogledaj dom svoj, anđele”, za koju je napisao i muziku, a postala je zaštitni znak Čorbe i obavezno je izvođena na koncertima benda narednih decenija.

Đorđević je nastavio sa žestokim političkim porukama u pesmama poput “Ja ću da pevam” i “Tu nema Boga, nema pravde” sa “Osmog nervnog sloma” (1986) i “Član mafije” na “Ujedu za dušu” (1987). Istovremeno je umeo da bude duhovit u hitovima kao što su “Amsterdam”, “Nemoj da ideš mojom ulicom”, “Svirao je Dejvid Bouvi” i “Avionu slomiću ti krila”, ali i da napiše dirljive ljubavne ili životno potresne pesme poput “Prokleto sam”, “Sutra me probudi”, “Kada padne noć”, “Da to sam ja” i “Napolju”.

Đorđević je nastavio da se bavi aktuelnim politićkim temama i u osvit kraja Jugoslavije, u pesmama kakve su “Tito je vaš”, “Al Kapone” i “Žikica Jovanović Španac”, a potom i u vreme ratova i sankcija objavljenom albumu “Labudova pesma” (1992), gde je i pesma “Rat je završen”. Početkom ratnih devedesetih Đorđević je napisao stihove za pesmu “E moj druže zagrebački” kninskog sastava Minđušari, a pevao je sa folk pevačem Bajom Malim Knindžom u “Ćuti, ćuti ujko”.

Za projekat “S one strane duge” (1992) napisao je stihove i muziku za “Decu ti neću oprostiti”, koja se našla i ne njegovom samostalnom albumu “Njihovi dani” (1996), na kojoj je kritički pevao o bračnom paru Milošević u pesmi “Baba Jula”.

Đorđević je narednih decenija nastavio da vodi Riblju čorbu koja je redovno objavljivala albume, a poslednji je bio “Da tebe nije” (2019), dok je snimljen ali ne i objavljen album radnog naziva “Danse Macabre”. Izuzetno plodan stvaralac, Đorđević je napisao stihove za nekoliko stotina pesama, od koje su neki rađeni za izvođače kakvi su Miki Jevremović (1941-2017), Maja Odžaklijevska, Bisera Veletanlić, Oliver Mandić, Generacija 5, Dejan Cukić, Legende i brojni drugi.

Gostovao je Bijelom dugmetu u pesmi “Peduculis Pubis”, a sa Arsenom Dedićem (1938-2015) i Zoranom Predinom je i koncertno sarađivao.

Đorđević je objavio nekoliko knjiga pesama, poput “Ravnodušan prema plaču” (1985) i “Hej Sloveni” (1987), od kojih je “Šta je pesnik hteo da kaže” (2011) imala i autobiografsku proznu osnovu.

(izvor Tanjug)

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima izražavamo najdublje saučešće.

Bora Đorđević će biti sahranjen u subotu, 07. septembra na Gradskom groblju u Čačku. Opelo će biti služeno u 14 sati, a sahrana u 14:30.

Categories
Fond za kulturna davanja

80 GODINA OD RODJENJA PROF. SRDJANA HOFMANA

Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu i Ansambl za novu muziku Gradilište najavili su program kojim će biti obeleženo 80 godina od rodjenja prof. Srdjana Hofmana.

Na konferenciji u prostorijama Udruženja kompozitora Srbije novinarima je rečeno da će tokom trodnevnog programa biti održano nekoliko koncerata, tribina i da će biti predstavljana monografija posvećena Hofmanu.

Kompozitor i redovni profesor na Fakultetu muzičkе umetnosti, Ivan Brkljačić kazao je da je Srđan Hofman ostavio trag na tom fakultetu, da je devet godina bio dekan, a da su njegovi studenti sada uvaženi umetnici.

Pijanistkinja i ćerka Srđana Hofmana Neda Hofman Sretenović govorila je o koncertu elektroakustičke muzike koji će biti na programu 2. oktobra, a planirano je da bude izveden u studiju VI Radio Beograda i da bude uživo prenošen. Najavljeno je i predstavljanje kolektivne monografije o Hofmanovom stvaralaštvu, a njegovi studenti posvetili su mu dela koja će biti izvedena na koncertu sećanja 4. oktobra u okviru 33. Medjunarodne tribine kompozitora. Takodje, u okviru ovog Festivala, Hofmanova kompozicija za simfonijski orkestar biće izvedena i na svečanom otvaranju 3. oktobra u Kolarčevoj zadužbini.

Srđan Hofman rođen je 1944. godine, bio je redovni profesor na Katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti, dobitnik Mokranjčeve nagrade, bavio se i diplomatijom, a preminuo je u Beogradu 2021. godine.

Ovaj projekat je podržao Sokoj iz Fonda za kulturna davanja.

Categories
Vesti iz Sokoja

TREĆI RIMUS

Treće izdanje Revije instrumentalne muzike Udruženja kompozitora Srbije – RIMUS 2024 festival biće održano u petak, 6. septembra u 13 časova u sali Udruženja kompozitora Srbije (Mišarska 12-14).

Tom prilikom svoje kompozicije predstaviće Dragi Jelić, Branko Isaković, Zoran Kiki Lesendrić, Filip Bulatović, Milan Petrović, Bata Zlatković, Srđan Marjanović i Zoran Sve Jovanović.

U programu učestvuju Rade Radivojević,  predsednik Udruženja kompozitora Srbije i Dragoljub Ilić Ilke, član Programskog saveta RIMUS-a

O kompozicijama i autorima  govore  dr Biljana Leković, muzikolog, docent na Fakultetu muzičke umetnosti, Katedra za muzikologiju i dr Srđan Teparić, muzički teoretičar, docent na Fakultetu muzičke umetnosti, Katedra za muzičku teoriju.

 

Foto: UKS
Categories
Fond za kulturna davanja

KONCERT BORE DUGIĆA U ŠAPCU

U subotu, 24. avgusta u ambijentu Šabačke tvrđave, u nastavku Šabačke koncertne sezone 2024 nastupiće frulaš Bora Dugić, doajen srpske narodne muzike. Dugogodišnji član Velikog narodnog orkestraRadio-televizije Beograd, Bora Dugić je snimio veliki broj albuma i nastupao je u koncertnim dvoranama širom sveta. Pored izvođačkog, izuzetno je važan njegov kompozitorski rad a kompozicije kao što su”Igra skakavaca” i “Balada nerođenih” se ubrajaju među najlepše kompozicije srpskog narodnog stvaralaštva.Na koncertu u Šapcu, Bora Dugić će nastupiti sa harmonikašem Bobanom Prodanovićem, violinistom Markom Lazovićem i klavijaturistom Aleksandrom Radovićem.Koncert počinje u 21 čas a ulaz je slobodan.Organizator Šabačke koncertne sezone 2024 je Kulturni centar Šabac. Generalni pokrovitelj koncertne sezone je Grad Šabac. Projekat je podržao Fond za kulturna davanja Sokoja.

Foto: Šabacko kulturno leto
Categories
Vesti iz Sokoja

IN MEMORIAM – RAJKO MAKSIMOVIĆ

Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je naš istaknuti član prof. Rajko Maksimović preminuo u 90. godini.

Rodjen u Beogradu,  završio je studije kompozicije u klasi Predraga Miloševića na Muzičkoj akademiji u Beogradu 1961. godine. Magistrirao je 1965. godine. Jednu školsku godinu (1965/66), kao Fulbrajtov stipendista (prve generacije), proveo je na Univerzitu u Prinstonu, gde se pretežno bavio elektronskom muzikom. Bio je profesor kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji (FMU), do svoga penzionisanja (2001). Takođe, bio je i gostujući profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, pri Katedri za dizajn zvuka (1995–2000), a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, za predmet kompozicija (2001–2004).

Dela Rajka Maksimovića povezivala su reči, od monumentalnih horskih i vokalno-instrumentalnih – među kojima su Buna protiv dahija, Kad su živi zavideli mrtvima, Testament vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Pasija Svetoga kneza Lazara do lirskih i prefinjenih Možda spava ili Tri haiku.

Za svoja dela dobio je brojne nagrade, uključujući Hristićevu nagradu 1961. za Klavirski koncert, Mokranjčevu nagradu 1984. za Testamenat vladike crnogorskog Petra Petrovića Njegoša i Oktobarsku nagradu 1989. za Pasiju Svetoga kneza Lazara. Takođe, dobio je i Vukovu nagradu (2007) za životno delo. Napisao je i objavio memoarsko-auotobiografsku trilogiju Tako je to bilo (1998–2002, drugo izdanje 2018), a 2008. u saradnji sa Milošem Jevtićem Govor muzike.

Datum sahrane će biti naknadno objavljen.

U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima izražavamo najdublje saučešće.

Foto: UKS
Foto: UKS
Categories
Fond za kulturna davanja

ODRŽANI ISIDORINI DANI U PERLEZU

Kulturna manifestacija posvećena slavnoj srpskoj kompozitorki Isidori Žebeljan održana je od 9.do 11. avgusta u Kulturnoj stanici Baštinar Mlin u mestu Perlez kod Zrenjanina, u sjajno uređenom koncertnom prostoru Starog mlina, i okupila veliki broj mladih, talentovanih muzičara, slikara, pesnika.

Završni deo festivala u nedelju popodne započeo je koncertom kompozicija akademika Isidore Žebeljan u Muzičkom paviljonu Isidorina s(c)ena u perleškom parku, na kojem su nastupili violinistkinja Mirjana Nešković, sopranistkinja Marta Mezei, solista na oboi i engleskom rogu Borislav Čičovački, harmonikaš Aleksandar Stefanović i kontrabasista Ivan Rajković. Ovi muzičari su tom prilikom publici predstavili niz odabranih kompozicija Isidore Žebeljan namenjenih različitim kamernim sastavima, koje je autorka pisala kao scensku muziku za pozorišne predstave.

U nastavku programa u Kulturnoj stanici “Baštinar – mlin” održan je završni koncert predavača i polaznika majstorske muzičke radionice, na kojem su uz kompozicije Isidore Žebeljan, među kojima su bile Pesma za obou i violu iz scenske muzike za komad “Čudo u Šarganu”, “Andrejeva violina” za violinu i harmoniku pisana za Čehovljevu dramu “Tri sestre”, kompoziciju “Višnjik” za klavirski kvartet, Svita za sopran, obou, violu, kontrabas, klavir i udarljke iz muzike za predstavu “Leons i Lena” Georga Bihnera i druge, izvedene još i kompozicije “Duet za violinu i kontrabas” Dušana Radića, takođe i “Reminiscencije II” mladog, ali već afirmisanog kompozitora Veljka Nenadića, kao praizvođenje u Srbiji, uz to i “Vezirova muzika za harmoniku” autora Igora Andrića i ostvarenje mladog kompozitora Dimitija Nikolića, “Lament za obou i klavirski trio”, kome je to bilo premijerno izvođenje. Ovako nesvakidašnje i zanimljivo sačinjen koncertni program dela donetih u upečatljivim, nadahnutim interpretacijama, pružio je publici snažan i upečatljiv muzički doživljaj. Kao gosti koncerta nastupili su još i dvoje veoma mladih violinista osnovnoškolskog uzrasta, Timofej Stepanov i Zoja Stepanova, čija su izvođenja dela Baha i Vivaldija takođe nagrađena srdačnim aplauzima publike.   

Uz muzička događanja, ovogodišnji “Isidorini dani” obuhvatili su i dve izložbe: retrospektivnu postavku pejsaža i portreta akademskog slikara Bogoljuba Mladenovića Boce, koji je živeo i delovao u Perlezu, kao i izložbu skulptura sa naslovom “Ljubav sa Perlezom” vajara Slavka Živanovića, profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu, koji je rođen u ovom mestu.

Prilikom otvaranja Živanovićeve izložbe o autoru je govorila istoričarka umetnosti Jasmina Tutorov, a poklonicima likovne umetnosti se obratio i Petar Žebeljan, Isidorin otac, koji je govorio o velikoj umetničkoj tradiciji Perleza, iz kojeg su potekla trojica značajnih srpskih likovnih stvaralaca – ikonopisac Arsa Teodorović, kao i slikari Adam Stefanović i Bogomil Karlavaris. Nakon Žebeljana, govorio je i književnik Radovan Vlahović, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu.

Održavanje ovog festivala je podržao Sokoj sredstvima Fonda za kulturna davanja.

Foto: Baštinar Perlez

Categories
Fond za kulturna davanja

DRUGO IZDANJE SOLAR JAZZ FESTIVALA U BEOGRADU

Drugo izdanje Solar Jazz Festivala biće održano u KC Grad-u od 30. avgusta do 1. septembra 2024. godine, i obećava tri dana nezaboravnog muzičkog iskustva pod otvorenim nebom. Nakon uspešnog premijernog izdanja prošle godine, festival ove godine donosi prošireni program koji obuhvata i imena svetske džez scene.

Solar Jazz Festival nije samo muzički događaj, već i prilika za susret i uživanje u energiji zajednice ljubitelja dobrog zvuka. Očekuju se posetioci iz celog regiona koji će imati priliku da se opuste i uživaju u neformalnoj atmosferi KC Grada, okruženi vrhunskom muzikom i prijateljskim vibracijama.

Festival je podržan od strane Sokoja.

Karte se mogu kupiti na sajtu i na svim prodajnim mestima tickets.rs.

Detaljan raspored nastupa i dodatne informacije o ulaznicama su objavljeni na zvaničnoj internet stranici festivala.