Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije
Koncert pod nazivom MINIJATURE pijanistkinje Marije Timotijević biće održan u utorak, 24. septembra sa početkom u 19 časova u Legatu Slavenski.
Na programu su klavirska dela Ivana Brkljačića, Ivane Stefanović i Aleksandra Vujića.
Koncertnu seriju je podržao Sokoj iz Fonda za kulturna davanja a ulaz na koncert je slobodan.
U četvrtak, 19. septembra sa početkom u 19 časova u Legatu Slavenski, biće održana promocija knjige Muzička građa iz Muzeja grada Beograda muzikologa Marijane Dujović. Na promociji će, pored autorke, govoriti
– dr Vanja Grbović, naučna saradnica u Muzikološkom institutu SANU,
– dr Angelina Banković, muzejska savetnica u Muzeju grada Beograda;
– moderator promocije će biti dr Srđan Teparić, docent na Fakultetu мuzičke umetnosti.
Predmet ove knjige je muzička građa koja se baštini u Muzeju grada Beograda kako bi se široj javnosti predočilo šta je ono čime Muzej raspolaže, a tiče se nacionalne istorije muzike. Mnogi predmeti koji se čuvaju u Muzeju grada Beograda, a deo su muzičke kulture, nikada nisu bili izloženi javno. Uvid u muzičku građu koja se nalazi u zbrikama Muzeja osvetljava neke manje poznate segmente biografija domaćih kompozitora, kao i društveno-socijalne i političke okolnosti vremena iz kojeg datiraju ovi predmeti. Pored toga, sama građa, bez šireg konteksta, nema materijalnu i kulturno-socijalnu i istorijsku vrednost, te je neophodno razmotiriti je iz različitih vizura.
Knjiga je dostupna i nalazi se u digitalnom repozitorijumu SANU-a na linku:
Hor i Simfonijski orkestar RTS-a predstavljaju kompozicije inspirisane srpskim manastirima. U prvom delu koncerta publika će biti u prilici da čuje simfonijske slike Zadužbine Kosova Ivana Jevtića, u čijem će izvođenju kao solisti nastupiti Jasmina Trumbetaš, sopran, Vanja Biserčić, tenor. U drugom delu premijerno će biti izvedena kompozicija Hilandar, zvona i i molitve za klavir i orkestar Marka Kovača, koji će se na koncertu predstaviti i u ulozi soliste – pijaniste. Dirigovaće maestro Dejan Savić. Koncert će biti održan u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u subotu, 14. septembra sa početkom u 20 časova.
Ulaznice su u prodaji na biletarnici Zadužbine.
Festival Mokranjčevi dani biće održani u Negotinu od 14. do 20. septembra.
O programima koji će odvijati tokom Festivala izdavjamo reči selektora 58. „Mokranjčevih dana“ prof. dr Sonja Marinković, muzikologa:
S obzirom na dugotrajnost i značaj “Mokranjčevih dana”, programski koncept 58. festivala ostaje veran čuvanju idejne okosnice manifestacije i njene osnovne misije: promovisanje stvaralaštva najznačajnijeg srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, davanje doprinosa afirmaciji njegovog i uopšte srpskog muzičkog stvaralaštva i izvođaštva, sa akcentom na negovanju horske tradicije.
Savremena srpska muzika zastupljena je u brojnim programima 58. festivala. Na vrlo interesantan način hor flauta “Flautino Lola klasik” sa umetničkim rukovodiocem Ljubišom Jovanovićem osmislio je program u kojem se susreću stvaralaštvo Stevana Mokranjca sa delima savremenih srpskih kompozitora različitih generacija: od Milana Mihajlovića (1945) i Ivane Stefanović (1948), preko Milane Stojadinović Milić (1962) i Aleksandre Vrebalov (1970), do Branke Popović (1977). Oni su kreativno i nadahnuto Mokranjčeve muzičke misli preneli u novi medij zvuka hora flauta, ansambla jedinstvene boje po mnogo čemu bliskog ljudskom glasu.
Negotin će imati priliku da vidi i jednu prošlogodišnju opersku premijeru “Iza operskih kulisa” savremene kompozitorke, pijaniste i istaknutog muzičkog pedagoga Vere Milanković (1953). Ona je izuzetno plodna umetnica, a veliki deo stvaralaštva posvetila je deci i mladima.
Negotinska publika će na 58. festivalu moći da upozna još jedno delo srodnog pozorišnog žanra – komad s pevanjem “Koštana” Borisava Stankovića u izvođenju Niškog pozorišta. Režiju i adaptaciju potpisuje Jana Maričić, scenograf je Miodrag Tabački, kompozitor Božidar Obradinović.
Festival podržava Sokoj iz Fonda za kulturna davanja.
Detaljan program je dostupan na sajtu manifestacije www.mokranjcevi-dani.com
Sedmi festival kamerne muzike biće održan u Novom Sadu od 9. do 13. septembra u različitim koncertnim prostorima.
Festival čine programske celine naslovljene kao Kamerna rapsodija (svečano otvaranje), Festival na točkovima (koncert u Zrenjaninu), Mladi talenti, Veče posvećeno kamernoj muzici Rudolfa Bručija te Koncert zatvaranja The best of French horns.
Festival je podržao Sokoj iz Fonda za kulturna davanja a detaljan program je dostupan na sajtu Festivala
Sa velikim žaljenjem primili smo vest da je preminuo naš istaknuti član Borisav Bora Đorđević – Bora Čorba.
Bora Čorba je jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavatelja, kao i upečatljiva i uticajna javna ličnost.
Rođen je 1952. u Čačku. Đorđević je bio glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. godine. Pre toga je bio član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz.
Polovinom sedamdesetih Đorđević je objavljivao pesme i sa sastavima Hajduk Stanko i jataci, Zdravo i SOS, iz kog je kasnije nastala Riblja čorba, razvijajući se kao autor stihova i muzike.
Napisao je, između ostalog, stihove za pesmu “Produži dalje” Zdravka Čolića, na muziku Kornelija Kovača (1942-2022), kasnijeg producenta Riblje čorbe.
Sa akustičarskim sastavom Suncokret objavio je nekoliko singlova i jedan album “Moje bube” (1977), a kada nisu hteli da snime njegovu pesmu “Lutka sa naslovne strane”, nakratko je prešao u Rani mraz, u kome je bio Đorđe Balašević (1953-2021).
Đorđević je osnovao rok grupu Riblja čorba 15. avgusta 1978. godine sa članovima SOS-a basistom Mišom Aleksićem (1953-2020), gitaristom Rajkom Kojićem (1956-1997) i bubnjarem Miroslavom Vickom Milatovićem, a malo kasnije im se pridružio i drugi gitarista Momčilo Bajagić Bajaga.
Riblja čorba je krajem 1978. godine objavila čuveni singl sa pesmom “Lutka sa naslovne strane”, koja je postala jedna od njihovih najpopularnijih pesama i zaštitni znak benda i Đorđevića.
Predvođena Đorđevićem, Riblja čorba je ušla među najpopularnije sastave Jugoslavije već sa debi albumom “Kost u grlu” (1979), a status je učvrstila “Pokvarenom maštom i prljavim strastima” (1981) i “Mrtvom prirodom” (1981).
Sviračku zrelost i nesvakidašnju popularnost Riblje čorbe, ali i pevačke sposobnosti, harizmu i duhovitost Đorđevića najbolje dokumentuje živi album “U ime naroda” (1982). Veliki jugoslovenski hitovi su postale Čorbine pesme kao što su “Ostani đubre do kraja”, “Nemoj srećo nemoj danas”, “Volim, volim, volim žene”, “Neću da ispadnem životinja”, “Dobro jutro” i brojne druge. Zbog provokativnih stihova etiketu za šund je dobio album “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” (1984), dok je sa sledeće “Istine” (1985) morala otpasti politički intonirana pesma “Snage opozicije”.
Na tom albumu se našla jedna od najlepših i najpotresnijih Đorđevićevih pesama “Pogledaj dom svoj, anđele”, za koju je napisao i muziku, a postala je zaštitni znak Čorbe i obavezno je izvođena na koncertima benda narednih decenija.
Đorđević je nastavio sa žestokim političkim porukama u pesmama poput “Ja ću da pevam” i “Tu nema Boga, nema pravde” sa “Osmog nervnog sloma” (1986) i “Član mafije” na “Ujedu za dušu” (1987). Istovremeno je umeo da bude duhovit u hitovima kao što su “Amsterdam”, “Nemoj da ideš mojom ulicom”, “Svirao je Dejvid Bouvi” i “Avionu slomiću ti krila”, ali i da napiše dirljive ljubavne ili životno potresne pesme poput “Prokleto sam”, “Sutra me probudi”, “Kada padne noć”, “Da to sam ja” i “Napolju”.
Đorđević je nastavio da se bavi aktuelnim politićkim temama i u osvit kraja Jugoslavije, u pesmama kakve su “Tito je vaš”, “Al Kapone” i “Žikica Jovanović Španac”, a potom i u vreme ratova i sankcija objavljenom albumu “Labudova pesma” (1992), gde je i pesma “Rat je završen”. Početkom ratnih devedesetih Đorđević je napisao stihove za pesmu “E moj druže zagrebački” kninskog sastava Minđušari, a pevao je sa folk pevačem Bajom Malim Knindžom u “Ćuti, ćuti ujko”.
Za projekat “S one strane duge” (1992) napisao je stihove i muziku za “Decu ti neću oprostiti”, koja se našla i ne njegovom samostalnom albumu “Njihovi dani” (1996), na kojoj je kritički pevao o bračnom paru Milošević u pesmi “Baba Jula”.
Đorđević je narednih decenija nastavio da vodi Riblju čorbu koja je redovno objavljivala albume, a poslednji je bio “Da tebe nije” (2019), dok je snimljen ali ne i objavljen album radnog naziva “Danse Macabre”. Izuzetno plodan stvaralac, Đorđević je napisao stihove za nekoliko stotina pesama, od koje su neki rađeni za izvođače kakvi su Miki Jevremović (1941-2017), Maja Odžaklijevska, Bisera Veletanlić, Oliver Mandić, Generacija 5, Dejan Cukić, Legende i brojni drugi.
Gostovao je Bijelom dugmetu u pesmi “Peduculis Pubis”, a sa Arsenom Dedićem (1938-2015) i Zoranom Predinom je i koncertno sarađivao.
Đorđević je objavio nekoliko knjiga pesama, poput “Ravnodušan prema plaču” (1985) i “Hej Sloveni” (1987), od kojih je “Šta je pesnik hteo da kaže” (2011) imala i autobiografsku proznu osnovu.
(izvor Tanjug)
U ime svih članova Sokoja, porodici, prijateljima i saradnicima izražavamo najdublje saučešće.
Bora Đorđević će biti sahranjen u subotu, 07. septembra na Gradskom groblju u Čačku. Opelo će biti služeno u 14 sati, a sahrana u 14:30.
Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu i Ansambl za novu muziku Gradilište najavili su program kojim će biti obeleženo 80 godina od rodjenja prof. Srdjana Hofmana.
Na konferenciji u prostorijama Udruženja kompozitora Srbije novinarima je rečeno da će tokom trodnevnog programa biti održano nekoliko koncerata, tribina i da će biti predstavljana monografija posvećena Hofmanu.
Kompozitor i redovni profesor na Fakultetu muzičkе umetnosti, Ivan Brkljačić kazao je da je Srđan Hofman ostavio trag na tom fakultetu, da je devet godina bio dekan, a da su njegovi studenti sada uvaženi umetnici.
Pijanistkinja i ćerka Srđana Hofmana Neda Hofman Sretenović govorila je o koncertu elektroakustičke muzike koji će biti na programu 2. oktobra, a planirano je da bude izveden u studiju VI Radio Beograda i da bude uživo prenošen. Najavljeno je i predstavljanje kolektivne monografije o Hofmanovom stvaralaštvu, a njegovi studenti posvetili su mu dela koja će biti izvedena na koncertu sećanja 4. oktobra u okviru 33. Medjunarodne tribine kompozitora. Takodje, u okviru ovog Festivala, Hofmanova kompozicija za simfonijski orkestar biće izvedena i na svečanom otvaranju 3. oktobra u Kolarčevoj zadužbini.
Srđan Hofman rođen je 1944. godine, bio je redovni profesor na Katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti, dobitnik Mokranjčeve nagrade, bavio se i diplomatijom, a preminuo je u Beogradu 2021. godine.
Ovaj projekat je podržao Sokoj iz Fonda za kulturna davanja.
Treće izdanje Revije instrumentalne muzike Udruženja kompozitora Srbije – RIMUS 2024 festival biće održano u petak, 6. septembra u 13 časova u sali Udruženja kompozitora Srbije (Mišarska 12-14).
Tom prilikom svoje kompozicije predstaviće Dragi Jelić, Branko Isaković, Zoran Kiki Lesendrić, Filip Bulatović, Milan Petrović, Bata Zlatković, Srđan Marjanović i Zoran Sve Jovanović.
U programu učestvuju Rade Radivojević, predsednik Udruženja kompozitora Srbije i Dragoljub Ilić Ilke, član Programskog saveta RIMUS-a
O kompozicijama i autorima govore dr Biljana Leković, muzikolog, docent na Fakultetu muzičke umetnosti, Katedra za muzikologiju i dr Srđan Teparić, muzički teoretičar, docent na Fakultetu muzičke umetnosti, Katedra za muzičku teoriju.
Sahrana prof. Rajka Maksimovića biće u sredu, 28.8.2024. na Novom groblju u Beogradu nakon opela koje počinje u 13 časova u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju.
U subotu, 24. avgusta u ambijentu Šabačke tvrđave, u nastavku Šabačke koncertne sezone 2024 nastupiće frulaš Bora Dugić, doajen srpske narodne muzike. Dugogodišnji član Velikog narodnog orkestraRadio-televizije Beograd, Bora Dugić je snimio veliki broj albuma i nastupao je u koncertnim dvoranama širom sveta. Pored izvođačkog, izuzetno je važan njegov kompozitorski rad a kompozicije kao što su”Igra skakavaca” i “Balada nerođenih” se ubrajaju među najlepše kompozicije srpskog narodnog stvaralaštva.Na koncertu u Šapcu, Bora Dugić će nastupiti sa harmonikašem Bobanom Prodanovićem, violinistom Markom Lazovićem i klavijaturistom Aleksandrom Radovićem.Koncert počinje u 21 čas a ulaz je slobodan.Organizator Šabačke koncertne sezone 2024 je Kulturni centar Šabac. Generalni pokrovitelj koncertne sezone je Grad Šabac. Projekat je podržao Fond za kulturna davanja Sokoja.
Sokoj već 70 godina zastupa prava autora muzike, autora teksta, autora aranžmana muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova, sa rečima i bez reči.
Kako bismo unapredili svoje poslovanje, a našim korisnicima omogućili kvalitetniju uslugu i pouzdanog partnera implementirali smo sistem menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2015 i sistem menadžmenta bezbednošću informacija u skladu sa standardom ISO/IEC 27001:2013.
