Сокој - Организација музичких аутора Србије
АУТОРСТВО У МУЗИЧКОМ СТВАРАЛАШТВУ
Од председника Савета аутора Сокоја Радета Радивојевића, композитора, аранжера, продуцента и музичара добили смо текст који може бити драгоцен, неком од аутора подсетник, неком упутство, а реч је о одговорима на често постављана питања и дилеме.
Први услов је бити рођен са таквим даром. Наравно, тај порив да се нешто ствара исказује се временом.
Бити аутор у музици подразумева добро познавање музичког жанра којим се бавите, а то значи знати историју жанра и лично свирати и анализирати литературу.
Музичко образовање је такође важан фактор у формирању става и квалитета музике коју аутор ствара.
Аутор мора да има критички став према музици коју ствара и неку врсту аутоцензуре: једна музичка мисао се може изразити на више начина.
Аутор мора да буде одговоран према публици којој је његово дело упућено. То се посебно односи на музику за децу: поред музике прилагођене узрасту деце, ту је и дидактички и васпитни приступ поруке која се кроз текст шаље деци.
Може да се компонује на готов текст или да се ствара најпре мелодија па да се на њу додаје текст и да се уклапа.
Постоје композитори који пишу различите жанрове и сарађују са песницима, односно текстописцима.
Кантаутори стварају и музику и текст и сами изводе своју музику. Они су ослобођени размишљања око извођача што је, такође један важан чинилац у обликовању и презентацији дела.
Композитори најчешће компонују уз клавир или уз гитару. Може јасно да се уочи разлика кроз хармонске склопове, рифове, како се води мелодија – што је условљено начином свирања инструмента итд.
Композитори озбиљне музике имају, кроз музичке облике којих се држе, ширину израза и, што је важно нагласити, сами пишу оркестрацију. Код њих су хармоније много сложеније, док се композитори популарне музике држе чврсте мале форме углавном: строфа – рефрен и у ограниченом хармонском кругу у оквиру дијатонике са ретким проширењима.
Композитори популарне музике сарађују са аранжерима и текстописцима, мада врло често све то и сами раде. Наравно, ту су и извођачи, првенствено мислим на певаче, што цео процес стварања и реализовања чини доста комплексним
Поред композитора, у процесу стварања песме и њеног пута до крајњег корисника – слушаоца, учествују и аранжер и музички продуцент. Врло често је то иста личност оличена у музичком професионалцу који добро познаје жанр, музички је образован, влада материјом, познаје могућности и изражајност инструмената и практично мелодију коју је добио од композитора облачи у адекватно одело.
Музички продуцент у студију води снимање.
Када је певач у питању, мора да буде и педагог и психолог, да води певача до одговарајуће интерпретације и одговара за квалитет снимка.
Он заједно са тон-мајстором у студију ради миx композиције. Како? О томе други пут, када се будемо бавили пословима тон-мајстора у студију и музичког продуцента као и законитостима стварања звучне слике једне композиције.
Носилац ауторства је композитор. Коаутори су аранжер и текстописац. Стандардна подела ауторства је 50% композитор, 25% аранжер и 25% текстописац. То може бити и другачије, у зависности од тога како се коаутори договоре и то назначе приликом пријаве дела ауторској агенцији, у нашем случају Сокоју.
Беат ( BEAT) је енглеска реч, преведена на српски језик у музичкој терминологији, требало би да се односи на ритмички импулс – темпо. Одређивање беата у композицији, уколико је то потребно, у процесу снимања и финалног уобличавања јесте важан детаљ, али није само по себи ауторство.
Појам аутора се односи на аутора музике, аутора аранжмана, аутора текста али не и на творца беата, што је чисто технички допринос у стварању једног ауторског дела.
Чини се да лица са техничким знањима и вештинама, без којих се тешко прави савремена музика, у покушају да се прогласе ауторима, хоће да буду оно што никако нису. Њихов допринос је занатски и није оригиналан у креативном смислу.
Композитори уметничке електронске музике компонују своје звукове, и самим тим су и аутори (Хофман, Основи електронске музике).
Што се комерцијалне музике тиче, аутори беатова су управо то, и тако се и потписују – нити су композитори нити аранжери. У случају да се позајмљују (семплују) комадићи неких нумера и даље се обрађују, мора се имати дозвола аутора, и самим тим се регулише и део зараде који иде оригиналним ауторима (тако то функционише у свету).
У свету се потписује власник беата и адекватно се плаћа, што код нас још увек није регулисано.
Ауторства у дигиталној и раније аналогној епохи се не разликују.
Дигитална технологија је само средство за бржу, ефикаснију и самим тим креативнију обраду и бележење звука.
Заблуда је да постоје аутори које дигитална технологија чини бољим. Аутор је аутор, само су средства (алат) којим се ради другачији.
Old vinyl records and CD with audio cassette tape create shape a robot and Ear Headphones on blue background
Сокој већ 70 година заступа права аутора музике, аутора текста, аутора аранжмана музике и других носилаца ауторских права на музичким делима свих жанрова, са речима и без речи.
