Home / Novosti

Robin Gibb: Stvaraocima je potrebno dati šansu da prežive (Stayin' Alive)*

27.12.2007

Intervju Robina Gibb-a (čuvenog kompozitora-tekstopisca grupe "Bee Gees" i Predsednika CISAC-a) objavljen 12. decembra 2007. u francuskim dnevnim novinama "Le Figaro"

"Danas vam se obraćam, ne kao jedan od poznatih glasova grupe "Bee Gees", već u svojstvu Predsednika CISAC-a, i govorim u ime 2,5 miliona autora i kompozitora koje CISAC predstavlja.

Želeo bih da sa vama podelim nekoliko stvari koje sam naučio u toku moje karijere; suštinske vrednosti koje treba očuvati u Evropi; vrednosti koje ne samo da doprinose stvaralaštvu, već koje treba da doprinesu zdravlju i prosperitetu Evrope i u kulturnom i u ekonomskom smislu.

Kao neko ko smatra Evropu svojim domom, ali ko je takođe odrastao van Evrope, uveravam vam vas da Evropa i dalje zavodi svoje građane i posetioce neverovatnim bogatstvom različitih jezika, kultura i stvaralaštva.
Ovo bogatstvo stvaraju stotine hiljada kompozitora, autora, pisaca, režisera i drugih umetnika, koji čine venu kucavicu evropske kulture.

Negovanje evropske kulturne raznolikosti živom i pulsirajućom direktno održava zajednicu stvaralaca vitalnom i zdravom.

Za uzvrat, nama autorima je neophodno da društva za kolektivno ostvarivanje autorskih prava prežive. Delatnost društava je da obezbedi stvaraocima sredstva za život od njihovih autorskih dela, bez obzira da li govorimo o mainstream popularnoj muzici ili nekom specijalizovanom žanru, kao što je savremena klasična muzika, folk ili jazz muzika.
Na kraju krajeva, ova šarenolikost i čini kuturnu različitost raznolikom!

Ključni faktor u unapređenju kulturne raznolikosti je mreža nacionalnih društava za zaštitu autorskih prava povezanih recipročnim ugovorima: ovaj sistem omogućuje društvima da u sopstvenim zemljama potpomažu razvoj talenata i pružajući usluge lokalnim korisnicima i publici, omogućuju kulturnu razmenu po celoj Evropi.

Ja sam imao sreće da ostvarim uspešnu karijeru, medjutim, većina stvaralaca ostaje nepoznata i ima velikih problema da sastavi kraj s krajem. Izolovani, oni su ranjivi i najčešće isčezavaju pokušavajući da se održe u opasnim vodama multinacionalnih korporacija i ugovora o korišćenju njihovih dela koji im se nude.
Zastupajući sve nas, autorska društva nam obezbeđuju oslonac i bolju poziciju u pregovorima o pravičnoj autorskoj naknadi sa moćnim korisnicima.

S obzirom da u današnjem vremenu plovimo nepoznatim vodama vratolomnom brzinom, društva su nam dragocenija nego ikada. Mi znamo da se vremena menjaju i kao stvaraoci, mi smo uzbudjeni dok otkrivamo nove mogućnosti koje nam se pružaju.
Društva će mnogostruko delovati kao naši digitalni agenti, koji će obezbediti da se naša dela učine dostupnim putem novih platformi i novih tehnologija i omogućiti nam da dobijemo autorsku naknadu od ovih novih vidova upotrebe naših dela.

Do sada su društva uvek bila u stanju da prate sve promene. Oduvek su bila dovoljno stabilna da efikasno štite prava stvaralaca i uvek su bila u stanju da se adaptiraju na promene koje diktiraju razvoj snimljene muzike, radio, televizije i sada, interneta. Društva znaju da je prilagodjavanje neprekidan proces.

Zdravi, produktivni stvaraoci pokreću i doprinose ekonomskom rastu i razvoju Evrope. Da biste shvatili kolika je ekonomska vrednost stvaralaca, stvaralačka industrija (koje počiva na našim delima) predstavlja 2,6% nacionalnog bruto dohotka Evropske Unije.
Ukoliko to pretvorimo u profit, to je 654 biliona evra, da ne pominjemo povećanu mogućnost zaposlenja u Evropi i prelivajuće efekte koje ovaj prihod ima na razvoj tehnologija.

Dakle, moramo biti vrlo obazrivi da ne upadnemo u kratkovidu viziju o multinacionalnim korisnicima sadržaja, koji autorska prava vide jedino kao još jedan trošak na svom budžetu. Ova vizija, koja može doneti tek po neki dodatni cent kompanijama vlasnika udela, i to kratkoročno, gubi iz vida da celokupan posao ovih kompanija zavisi od kreativnog sadržaja.
Ove kompanije mogu da raspravljaju o tome da su stvaraoci pohlepni, citirajući nekolicinu super starova. Ali, ako su toliko vezani za romantičarsku ideju o umetnicima koji umiru od gladi, ne treba uopšte da brinu. Uvek će biti veliki broj takvih!

Međutim, ukoliko umetnici zaista gladuju, cela ekonomija će osetiti efekte. Društva, stvaraoci i korisnici sadržaja postoje u simbiozi. Uspešnost jednog je uspeh svih. Takodje, pad jednog je neminovno pad svih.

Zbog toga, govoreći u ime miliona stvaralaca koje predstavlja CISAC, moram da iskoristim ovu priliku da izrazim naše mišljenje i o "Izjavi o primedbama" Evropske Komisije čiji se rezultat još ne zna, a koja je podneta protiv CISAC-a i zaprećeno je da će biti propraćena novčanim kaznama. Svaki evro koji bi mogao biti uzet da se plate ove kazne će biti jedan evro oduzet svakom stvaraocu pojedinačno.

Ove kazne su suprotnost svakom obećanju o "podršci" kreativnoj zajednici koje su predstavnici Evropske Unije dali u prošlosti. Ovim se ništa neće postići, naprotiv propratne posledice mogu biti još teže.
Ono što je potrebno u ovom trenutku su konkretna rešenja.

Konkretna rešenja koja se jedino mogu postići kroz konstruktivan, kolektivan pristup koji će ujediniti Evropske institucije, autorska društva i, naravno, stvaraoce. Kao što sam objasnio, stvaraoci daju dragocen doprinost zdravlju i prosperitetu Evrope.
Moramo biti otvoreni jedni prema drugima, ukoliko želimo da stvaraoci i njihove porodice dobiju makar upola šanse da prežive ("Stayin' Alive"*)."

*(igra reči : "Stayin' Alive" - čuveni hit grupe "Bee Gees", u prevodu preživeti, opstati, prim. prev.)

prevela Marija Obradović


« povratak