Home / Novosti

Predstavnici Sokoja kod predsednika Vlade Republike Srbije

20.12.2006

18. decembra u Vladi Srbije predstavnici Sokoja na sastanaku sa predsednikom Vlade Republike Srbije dr Vojislavom Koštunicom istakli su probleme funkcionisanja sistema autorske zaštite kod nas.

Dogovoreno je da se organizuju sastanci sa resornim ministarstvima i zajedničke aktivnosti Sokoja i Vlade Srbije u ovoj oblasti. Dr Vojislav Koštunica istakao je značaj poštovanja prava autora, kao i neophodnost pune primene zakonskih propisa u sistemu zaštite intelektualne svojine.

Sastanku su prisustovali: Srđan Hofman, Aleksandar Kovačević, Vlado Georgiev, Bora Đorđević, Bora Dugić, Leontina Vukomanović, Marina Tucaković, Vlada Maričić i Miša Mijatović.

   


BELEŠKA ZA SASTANKA PREDSTAVNIKA SOKOJA
SA PREDSEDNIKOM VLADE REPUBLIKE SRBIJE,
DR VOJISLAVOM KOŠTUNICOM

Organizacija za zaštitu autorskih muzičkih prava - Sokoj je neprofitna organizacija koja od 1950. godine vrši kolektivnu zaštitu moralnih i imovinskih prava kompozitora, pisaca tekstova za muzička dela, aranžera i drugih nosilaca autorskih muzičkih prava.
Kao članica CISAC, a na osnovu punomoćja dobijenih od nosilaca prava i bilateralnih ugovora sa svim srodnim organizacijama u svetu, Sokoj štiti nekoliko hiljada domaćih autora, odnosno više desetina hiljada njihovih dela u zemlji i inostranstvu, te kompletan svetski repertoar korišćen na teritoriji Republike Srbije.

Organizacijom upravljaju muzički stvaraoci - članovi Sokoja, a njena delatnost je regulisana naročito Zakonom o autorskim i srodnim pravima, odgovarajućim međunarodnim konvencijama i pravilima CISAC. Izdavanje licence, kao i nadzor nad radom Sokoja obavlja državni organ - Zavod za zaštitu intelektualne svojine.

Vitalni interes Sokoja je da u ime nosilaca autorskih muzičkih prava redovno i u celini ubira sredstva od svih domaćih korisnika muzičkih dela i raspoređuje ih autorima. Stoga uspešan rad Sokoja značajno doprinosi boljem funkcionisanju sistema autorske zaštite u Srbiji i suzbijanju prakse neovlašćenog korišćenja muzike.
Potpuno ostvarivanje prava autora nije, međutim, u interesu samo njihove organizacije, već i države.

Legalnim korišćenjem muzičkih dela, država, kroz poreze, ostvaruje prihod. Još je važnije podsetiti da su uslovi za članstvo u, na primer, Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili Evropskoj uniji - vezani za ispunjenje visokih standarda ostvarenog funkcionisanja sistema zaštite intelektualne svojine.
Uz to, masovno nelegalno korišćenje intelektualne svojine u određenoj zemlji, često utiče i na spremnost pojedinih razvijenih zemalja da sa takvom državom unapređuju ukupnu bilateralnu saradnju.

Ocenjujemo da je postojeća zakonska regulativa u Srbiji u skladu sa praksom u svetu, da u osnovi dobro obuhvata problematiku zaštite intelektualne svojine u Srbiji i da daje adekvatan okvir za uspešno funkcionisanje sistema zaštite. Taj zakonski okvir se, međutim, u praksi nedovoljno poštuje od strane korisnika. Naplata potraživanja Sokoja se odvija delimično i uz teškoće.

Korisnici (uključujući i Javni servis) izbegavaju zaključivanje ugovora sa Sokojem, ili ne ispunjavaju ugovorne obaveze, često ne dostavljaju dokumentaciju o izvedenim delima, nagomilavaju dugove koje onda nisu u stanju da plate, itd, te je Sokoj primoran da vodi ogroman broj sudskih sporova, koji traju i po nekoliko godina.
Kao ilustraciju stvarnog stanja, navodimo da je u Hrvatskoj, koja ima upola manje tržište od Srbije, prošle godine od korisnika muzičkih dela naplaćeno oko osam puta više sredstava nego u Srbiji.

Imajući u vidu iznesene činjenice, smatramo da je neophodno da se i Vlada Srbije aktivno uključi u proces hitnog razrešavanja problema zaštite autorskih muzičkih prava, suzbijanja neovlašćenog korišćenja muzičkih dela i striktnog sprovođenja zakonskih odredbi.
Uvereni smo da je u opštem interesu da nadležni državni organi pruže pomoć Sokoj-u u rešavanju bar nekih bitnih i akutnih problema ostvarivanja autorske zaštite.

Stoga predlažemo:
• Ukazivanje na značaj zaštite intelektualne svojine kroz trajnu propagandnu akciju ministarstava za kulturu i za nauku, preko Javnog servisa i drugih medijskih kuća, a sa ciljem stvaranja svesti o tome da je korišćenje rezultata tuđeg rada bez odobrenja i nadoknade vlasniku, krađa koja je zakonski sankcionisana;
• Obezbeđenje sprovođenja zakona: uz pomoć finansijske policije zastupnicima Sokoja na terenu; striktnu carinsku kontrolu uvoza piratskih diskova, praznih diskova i aparata za reprodukciju muzike; izricanje i sprovođenje kaznenih mera Radiodifuzne agencije u slučajevima kada emiter ne postupa po odredbama Zakona o zaštiti autorskih prava; organizovanje programa specijalizacije za oblast autorskih prava određenog broja sudija pri Trgovinskim sudovima i rešavanje sporova iz te oblasti po hitnom postupku; dopunu Zakona kaznenom odredbom za nedostavljanje podataka o korišćenim muzičkim delima;

Sokoj je u ovom trenutku suočen i sa dva akutna problema koja mu znatno otežavaju rad. Prvo, i pored dostavljene dokumentacije kojom se dokazuje da devedesetih godina "zamrznuta" devizna sredstava na računu SOKOJ u Vojvođanskoj banci pripadaju autorima koji su državljani Srbije, Banka još uvek nije deblokirala ta sredstva, odnosno izdala obveznice.

Drugo, zbog opisane, široko rasprostranjene prakse nepoštovanja Zakona od strane korisnika, Sokoj uspeva da u razumnom roku naplati manje od 25% ispostavljenih faktura. Neke fakture realizuje naknadno, nakon brojnih urgencija, a veliki broj sudskim putem - po okončanju postupaka koji traju najmanje dve godine.

Stoga je Sokoj prinuđen da u sadašnjoj situaciji uplaćuje PDV za naplaćena potraživanja. Eventualno plaćanje PDV na osnovu ispostavljenih faktura, potpuno bi onemogućilo rad Sokoja, a time i zaštitu autorskih muzičkih prava u Srbiji.
Predlažemo da se iznađe prelazno rešenje za obaveze Sokoja (kao što je to za takve organizacije učinjeno u Bugarskoj i još nekim zemljama koje su suočene sa istim problemom), kako bi se pomoglo u premošćavanju faze nepotpune primene Zakona o autorskim i srodnim pravima.
 
   

 
Beograd, 18. 12. 2006.



« povratak