Home / Novosti

Bendik Hofseth: Vodeći glas za autorska prava

06.02.2008

BENDIK HOFSETH: Vodeći glas za autorska prava - intervju 05.02.2008.

Bendik Hofseth, norveški kompozitor, saksofonista i predsedavajući CIAM, poznat je kao član legendarnog jazz sastava "Steps Ahead". Hofseth-ova muzika prevazilazi jazz, klasičnu i popularnu muziku, što je i pokazao kroz 8 albuma koje je do sada izdao, i kroz veliki broj partitura koje je napisao za film, pozorište i televiziju.

Kada ne stvara, svira ili podučava muziku (on je takodje i profesor na Univerzitetu Agder), zauzet je promovisanjem autorskih prava, kao član norveških autorskih društava TONO i NCB i kao predsedavajući NOPA (Udruženje norveških kompozitora i tekstopisaca).
Nedavno je izabran za predsedavajućeg CIAM - Međunarodnog Saveta Autora Muzike CISAC-a.

CISAC: Kakva je uloga društva za zaštitu autorskih prava u životu stvaraoca?

- Bendik Hofseth: Nama kreatorima potrebno je zajedničko telo u okviru koga saradjujemo i koje štiti naša dela i prava u okruženju, a koje nam je, nažalost, sve manje naklonjeno. Poverili smo svoja prava našim društvima u off-line okruženju i nema razgovora o tome da ćemo ih napustiti u on-line okruženju.
Naprotiv, mi imamo veru u društva za zaštitu autorskih prava i ona postaju naš najpouzdaniji partner i u digitalnoj eri.

C: Na poslednjem sastanku CIAM, veliki broj učesnika je podvukao potrebu za jedinstvom. Šta to znači?

BH: U ova turbulentna vremena, ekskluzivitet naših prava je na udaru i moramo da budemo ujedinjeni. Potrebno je da stvorimo alijansu u kreativnoj zajednici - medju kompozitorima, ali i sa izvodjačima, producentima i korisnicima - kako bismo uspostavili poslovni model koji odgovara digitalnom okruženju.

Naravno, razgovarali smo sa DSP (provajderima digitalnih sadržaja) i na naše iznenađenje, makar kada je u pitanju on-line okruženje, izgleda da oni imaju iste probleme kao mi. Većina njih ima problema da uveri investitore da su njihovi postojeći poslovni modeli adekvatni, naročito kada se ima u vidu da se oko 80% od svega što se emituje u stvari piraterija.
Podvlačim, potrebno je da saradjujemo sa njima kako bismo napravili nove modele poslovanja. To je jedan od mojih osnovnih ciljeva na funkciji predsedavajućeg CIAM.

C: Koje su ostale značajne teme na dnevnom redu CIAM?

BH: Moramo da održimo impuls prema Evropskoj Uniji, koji se tiče Preporuke Evropske Komisije i Izjave o primedbama. Ovo je oblast u kojoj, mi kao stvaraoci moramo da uložimo veliki napor, zajedno sa našim društvima i CISAC-om i da učinimo da se naš glas čuje.
Nadalje, ja zaista verujem da, ukoliko dostupnost muzike digitalnim putem zaživi u ekonomskom smislu, zasnivaće se na raznovrsnosti, i to će imati uticaja na tržište, promociju stvaralaštva i raspodelu.

C: Kakva je uloga autorskih društva u ostvarenju ovog plana?

BH: Pre svega, postojanje autorskih društava na svakoj pojedinoj teritoriji je u interesu autora i kulturne raznovrsnosti. Da sva tržišta funkcionišu na isti način, jedinstveno tržište bi moglo da nastane već sutra.

Onako kako stvari danas stoje, politička kontrola mora da bude vrlo oprezna da ne uništi kulturnu ekologiju u potpunosti. Zaista podržavam rad na uobličavanju recipročnih ugovora, kako bismo ih učinili prihvatljivijim za Evropsku Komisiju. Osim toga, postoje i druga pitanja na kojima moramo da radimo.

C: Na primer?

BH: Mislim da moramo da učvrstimo ekonomske argumente da bismo promovisali ulogu autorskih prava u obezbedjivanju kontinuiranog razvoja kreativne industrije, ekonomskog razvoja uopšte, zaposlenja i uspostavljanja blagostanja i izvan naših granica.

S druge strane, postoji veliki broj neekonomskih aspekata koji se moraju uzeti u obzir kada je u pitanju uloga autorskih društava, kao, na primer, pitanje regionalnog i nacionalnog muzičkog identiteta i kulturne raznovrsnosti.
Ukoliko se Evropska Komisija ipak odluči za Direktivu o kolektivnom upravljanju, onda mi moramo da obezbedimo da svi ovi aspekti budu uključeni u političku debatu.


« povratak