Home / Korisnici

Šta kažu korisnici?

Pročitajte šta kažu korisnici o značaju koji muzika ima u njihovom poslovanju i o saradnji sa Sokojem.

Muzika koja prodaje

Muzika poseduje moć da pokrene ljude, da ih nasmeje, rastuži, navede da se oblače, misle i ponašaju na određen način. Još su antički filozofi smatrali da su muzika i muzičko obrazovanje snažnije oruđe od bilo kog drugog, zato što ritam i harmonija prodiru do dna duše. Pitagorejci su ukazivali da postoji jasna veza između matematike i muzike, kao i povezanost strukture muzike sa strukturom kosmosa, dok je u starogrčkim dramama i epovima muzika sredstvo snažnog uticaja na emotivno stanje slušaoca.

Savremeni eksperti potvrđuju da se ljudi zaista ponašaju drugačije zavisno od toga kojoj vrsti muzike su bili izloženi. Sva ova saznanja u savremenom društvu dobijaju jedno novo ruho.

U pronalaženju načina da animiraju kupce, eksperti iz oblasti marketinga su sve domišljatiji. Nekada nismo ni svesni na koje nas sve načine ubeđuju da kupimo neki proizvod. Dobro poznati i lako uočljivi trikovi postaju sve manje uticajni, a oni latentni sve efektniji. Ako cena, kvalitet i reklama zakažu, u butiku, hipermarketu ili najbližoj prodavnici će vas sačekati nov prodavački trik – prijatna muzika.

Istraživanja pokazuju da muzika pojačava naš apetit za kupovinom, a ako je naša omiljena, deluje kao pravi opijum. Ona deluje na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula, tako da se pod uticajem laganih i prijatnih melodija smanjuje lučenje hormona stresa a povećava lučenje prirodnih analgetik, endorfina – hormona sreće. Što je jača i brža, to i mi sve više i brže kupujemo.

Psiholozi tvrde da je ovaj marketinški trik način manipulacije našim raspoloženjem, čija je svrha da kupovinu učini što manje racionalnom, a što više impulsivnom reakcijom. Ljudi se jednostavno opuste i osećaju prijatnije kada slušaju muziku. Zbog toga često zaborave zbog čega su došli u radnju i u takvom stanju mnogo se lakše opredeljuju za kupovinu nečega što nisu planirali.

Iako je do pre nekoliko godina muzika bila retkost u beogradskim radnjama, danas je gotovo nezamisliva kupovina bez muzike. Ona utiče na to šta ćete, koliko i kojom brzinom kupovati, a najveći uticaj ima na populaciju do dvadeset pet godina. Psiholozi ističu da su vesele numere laganog tempa najbolja podloga za kupovinu, jer opuštaju i usporavaju kupce, čime ih zadržavaju u radnji i povećavaju njihovo strpljenje. Međutim, nema svaka muzika isti efekat. Od delatnosti i osobina kupaca najviše zavisi uticaj muzike na ponašanje potrošača.

Jedno od prvih istraživanja komercijalnog efekta muzike sprovedeno je još 1982. godine u Americi. Rezultati do kojih se tom prilikom došlo, prvi put su jasno ukazali na mogućnost korišćenja muzike za animiranje kupaca. Prodaja u radnji u kojoj je svirala muzika porasla je za čak 28 odsto.

Kako bi utvrdili koja muzika najviše odgovara određenoj vrsti prodaje, sredinom prošle godine u Sjedinjenim državama napravljena je studija koja je obuhvatila četiri velika maloprodajna lanca u Detroitu, Dalasu, Los Anđelesu i Las Vegasu. Tako se spora, opuštajuća muzika preporučuje knjižarama, antikvarnicama i radnjama koje prodaju dragocenu robu, jer će se uz takve ritmove posetioci najduže zadržati i imati najviše strpljenja za kolekciju koja se nudi. Klasična muzika koja podstiče osećaj elegancije i stila poboljšaće prodaju kvalitetnog pića i hrane, kao i elegantne odeće, te bi najviše odgovarala otmenim restoranima i prodavnicama ekskluzivnih modnih brendova. Brza i energična muzika se, pak, najviše dopada mladim potrošačima i koristi se najviše u prodavnicama sportskih, ležernijih i atraktivnih kolekcija. Muzika iz filmova za decu bila bi idealna za prodavnice igračaka i dečje garderobe.

Vlasnici tržnih centara u zapadnoj Evropi toliko obraćaju pažnju na atmosferu u svojim objektima da je zapošljavanje profesionalnih di-džejeva postalo uobičajeno. I tu nije kraj. Muziku će prilagođavati mušterijama, tako da će brži ritmovi dominirati u periodima kada su mladi najčešći posetioci, dok će po završetku uobičajenog radnog vremena muzika izgubiti oštrinu i prilagoditi se nešto starijim kupcima. Dokazano je i da ljudi vole tempo u rasponu od 70 do 100 taktova u minuti, što je prosečan raspon otkucaja srca u istom periodu. U severnoameričkim marketima ispitivana je i veza muzika određenih zemalja sa prodajom proizvoda iz tih zemalja. Kada je u marketima u kojima se prodaju nemačka i francuska vina jedan period puštana samo nemačka muzika, prodaja vina iz te zemlje drastično je porasla. Zatim je, u narednom periodu, nemačku zamenila francuska muzika drastično menjajući procenat prodaje u korist francuskih vina.

Poslovnim ljudima se i te kako sviđaju potencijali koje muzika pruža. Dobro poznato pravilo je da se ne prodaje samo proizvod, nego i usluge zbog kojih su kupci spremni da plate više. Muzika, naročito u kombinaciji sa originalnim rasporedom boja i mirisa, upotpuniće vaš doživljaj kupovine za koji ćete morati da izdvojite i koji dinar više. Međutim, i najveći broj mušterija ističe da im muzika mnogo više prija od napornih prodavaca koji hvale svoju robu. Atmosfera je bolja, a sama kupovina postaje dinamičnija i potpunija. Ipak, sudeći po sve većoj pažnji koja se poklanja muzici, ako niste krenuli u kupovinu, pripazite šta slušate.
Autor teksta Marko Nedeljković
City Magazine, maj 2009.



Frizer Kokan

Beograd, Mekenzijeva 78

"Muzika koju puštam u mom frizerskom salonu utiče da se moje mušterije prijatno osećaju. Ne mogu reći da naknada koju plaćam predstavlja veliki trošak na moje poslovanje. Naime, dozvola Sokoja omogućava mi zakonito korišćenje i domaće i strane muzike ..."






Nemam Ve De, kafić u Kragujevcu

Bojan Vlašković:

"Muzika koju puštam utiče da se gosti dobro osećaju u mom kafiću. Uočio sam veliku korist od muzike i zato sam sklopio ugovor sa Sokojem. Saradnja sa Sokojem i dozvolu koju imam omogućava mi da zakonito koristim muziku. Autori treba da dobiju naknadu za svoj rad, pa tako je i zakonom propisano."



Greenet, Beograd
Maja Milašinović:

"Za nas, iz firme Greenet, plaćanje autorskih prava je normalna stvar. U našim lokalima želimo da vidimo zadovoljne i raspoložene goste. Bez sumnje, na raspoloženje naših gostiju utiče muzika. Sigurno da je atmosfera mnogo lepša uz prisustvo muzike. Muzika upotpunjuje naše usluge i čini ih kvalitetnijim, što nije zanemarljivo. Zadovoljni smo ljubaznošću službe Sokoja."



DM drogerie market, Beograd
Aleksandra Korić:

"Muziku koristimo u svim našim DM drogerijama u Srbiji. Ona je postala sastavni deo našeg imidža i poslovanja naše firme ovde. Uz prisustvo muzike, želimo da mesto kupovine učinimo što prijatnijim. Istovremeno, muzika olakšava i rad naših zaposlenih u radnjama. Čini nam se da je ideja o muzici, unutar maloprodajnog objekta, u skladu sa duhom i temperamentom naših ljudi. Zato smo se odlučili za ovaj korak i u skladu sa etičkim normama poslovanja uredno podmirujemo svoje obaveze za korišćenje muzike prema Sokoju, sa kojim imamo odličnu saradnju."



Fashion co, Beograd
Jasenka Stekić:

"Kada u našim prodavnicama ne bi puštali muziku, to bi se, sigurno, loše odrazilo na naše poslovanje. Korišćenje muzike je deo standarda naše firme. Za nas je plaćanje autorskih prava, od prvog dana, normalna stvar. Logično je da autori treba da dobiju nadoknadu za svoj autorski rad. Pa, to je zakonom propisano, kako u svetu, tako i kod nas. Dosadašnja naša saradnja sa Sokojem je dobra...."



EKO YU, Beograd
Vera Milinković:

"Bez sumnje sve je lepše, atmosfera u našim objektima je bolje uz prisustvo muzike. Uočili smo veliku korist koju imamo od toga i zato smo sklopili ugovor sa Sokojem i zadovoljni smo dosadašnjom saradnjom."

Koji ste korisnik?